Taj poljubac sam i planirao i nisam. Bojao sam se da me ne odbije, i da ću je izgubiti. I šta potom? Ne zbog sramote ili nezadovoljstva, već zbog činjenice da sam je toliko pripremao na taj čin, da jednostavno nisam razmišljao o povlačenju - shvativši da je ona bila jedino to i ta koju sam želeo. Ali izgleda da je i ona bila istog mišljenja jer nije se žurila, niti je ona mene požurivala. Prosto kao da mi je pokazivala šta treba da radim kako bih je pridobio. To nije bilo ni pod razno da neću uspeti. Sećam se da sam joj u jednom trenutku prišao bliže i stavio ruku na njeno rame, Nije negodovala i nisam osetio da joj smeta. Ali ipak mi to nije bilo dovoljno da bih bio siguran. To je tako kada vam je puno stalo do nekoga. Kada date sve od sebe. Kada reči same teku bez vašeg uticaja.
Ne nisam se uplašio. Ukočio sam se u trenu kada smo se pogledali, ne provokativno ili zavodnički, ili s nekim skrivenim ciljem, već, onako istinski. I ja mislim da su svi veće sve znali, pa i ona, samo je meni falio onaj delić kružnice da bi se krug zatvorio.
I taj trenutak je došao. Taj trenutak je bio istovremeno i odluka koju sam doneo u deliću sekunde, koja mi je promenila život?
Pre 40 godina rekao sam jednoj curi, toj curi koju nisam poznavao tako dobro - da zapravo želim da je poljubim.
Odgovorila mi je,
- Pa probaj!
Bio sam prosto katapultiran i totalno dezintegrisan i pre pitanja, a tek posle njenog odgovora, čuvši pozitivan odgovor.
Ne znam da li sam je čuo ili sam želeo to da čujem, da mi je dozvolila da probam. Ne znam. Jer da je rekla bilo šta, ja mislim da bih čuo isto.
Ušao sam u zonu njenih usana gde nikada ranije nisam bio tako blizu. Srce je lupalo, a ja nisam verovao da sam se ohrabrio da zatražim poljubac, a tek njeno odobravanje.
Božeee....
Rekaoh, da sam lud od sreće krenao u taj poljubac ne znajući da li ću dobiti šamar ili ću je stvarno poljubiti. Jer u glavi je odzvanjalo "Probaj... probaj...." a, ne znajući šta posle?
Moram vam priznati da nisam ni planirao poljubac u obraz. Mislio sam da će mi glava pući od meteža zvukova u njoj kada sam je video kako zatvara oči i kako odbijanje njenih ruku o moje telo popušta...
Sad!
Taj poljubac je trajao i trajao. I tih nekoliko sudbonosnih trenutaka su trajali.
A sledećih nekoliko minuta promijenilo nam je živote. Bio je to moj najduži poljubac u životu. Bio je to duug, i dubok poljubac, koji se nastavio ponavljao i trajao 20 godina. ❤❤
Hvala.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---