MOJE_118    +1 +10 +50

UJEO ME ČOVEK


"Svet se promenio nagore i prema zlu. Čuvaj se loših ljudi koji će najlepšim korakom ući u tvoj život. Uješće te, pokrašće te, izdaćete, a ti, tek potom ćeš shvatiti šta ti kažem. Kada češ već jednom reći -dosta!? .." - davno sam napisao, 2000-te.
Ja više naivno ne verujem ljudima. Nekada sam aprirori smatrao da je čovek dobar, postavši od Boga, i po prirodi stvari. Danas više tako ne mislim. Evolucira čovek. Ne zbog jednog dana ili slučaja. To tinja odavno. Ali od juče svako mora da mi dokaže da je dobar da bih uopšte s njim imao bilo kakav odnos. Meni je ovo životna krilatica, od koje ne odstupam ni pedalj. Izraz koji snažno i iskazuje moje stanovište prema Civilizaciji, svetu i čoveku kao jedinki.
Sve što smo učili i što smo prošli u životu, što nam je bilo za nauk - više ne važi. Jer to se odnosi na pluskvamperfekt.
A vi? Vi imate pravo kako vam godi. Meni ne godi i ne osećam se zbog toga prezadovoljan, ali nepoštovanje ne prihvatam.
Znate, danas je jedan čovek pobegao od mene kada sam mu prišao jer nisam imao masku. Masku koja ne štiti ni od čega, u vremenu u kome ne postoji nikakva potreba za njom, jer i sam virus o kome se priča ne postoji, već nas truju na razne načine - zbog kojih umiremo. S namerom i najbrutalnije nas satiru ubijajući nas. To mi jeste simbolična potvrda vezano za poredhodno navedeno, ali simbol onoga što stvarno jeste, zbog čega nemam nameru da menjam - čak i ako se ikada promeni situacija. Mada lično mislim da može da bude samo gore. Ali posle tog goreg - biće onako kako dolikuje.
Taj gospodin se nije uljudno udaljio, niti se ljutio - on je pobegao. Iz straha. Od slika i reči koje je mazohistički gledao i slušao svakodnevno na RTS. Dokazavši da nema svoj stav. Da ne misli svojom glavom, za svoje dobro, dobro svoje porodice i društva u celini.
Simbolički kap na čašu koja tog pića koja se prelila.
Ovaj svet više nikada se ne može vratiti u 2019 i ranije. Ovaj svet je doveden u takvo stanje da će posledice biti trajne, bez mogućnosti da se išta ispravi. Jer ovaj svet više ne liči ni na šta do sada viđeno. I moraćemo da prihvatimo nove životne sadržaje. Najgori mogući scenario.
Ali, svi mi smo deo tog sveta. Svi smo naizgled isti. Ili slični. Samo nismo svi stajali u istom redu kada je Bog delio vrline i mane, moć i slabosti. Detalje i sami znate, vidite i osećate.
Ne znam kako vi, ali mene je danas ujeo čovek, ne pas!
Čovek je najinteligentniji stvor na planeti, ali džaba mu to ako on nekritički prilazi zlu i sam čini zlo podržavajući ga. Nekako mi inteligencija ne ide pod ruku sa tim zlom.
Nije ovo razočarenje, ovo je meni samo potvrda, jer to ponašanje pojedinaca, i društva kao celine je odveć znano i zapisano još u staroj Grčkoj.
Ovaj pritisak globalista će najverovatnije popustiti naredne godine, ali će ta težnja ostati da tinja u odnosima ljudi. Jer smo na najbrutalniji način odbačeni, ostavljeni napušteni i prepušteni sebi. Snalazi se kako umeš i znaš.
Ne, nije mi komšija prišao da donese jabuku i nije u tome problem. Komšija izbegava uopšte da pričamo. Neko najbliži se udaljio. Svi su se nekuda udaljili. Povukli u svoj svet, Neki matrix. Od straha se uvukli u svoju kućicu kao puževi. Ali j ane pripadam tom soju.
Kao mnogi, izačiću i ja na ulicu i boriti se. To nam je u krvi od postanka. A onaj što me je danas ujeo neće dobro proći, ne što je u mojoj krvi otrov za njegov strah i zlo. Nego je izgubio danas izvor vode. Osušiće se. No to je njegov problem. Odlazim od njega, kao i on od mene. S punim pravom.
Mada nije ni u tome poenta ovog osvrta. Smisao je u tome da ovo društvo moramo ponovo da izgradimo, na sasvim drugim osnovama. Ali ovog puta umesto onih s kojim se upravo hrvamo na nivou opstanka, imaćemo susret sa ovima koji su obeleženi maskama, što beže od nas. Iako su kao takvi teret, smestio bih ih u neku fioku u suterenu. Arhive vape za takvima.
Ja bih im čak i oprostio razlogom svoj evelikodušnosti i zbog svog mira, ali ne znam šta da im oprostim jer oni čak i ne znaju da treba da im se oprosti.
Jednog dana naredne godine, svo ovo ludilo će stati. Neće nikome uopšte biti lako, ali 1945 će se ponoviti, kako vidim..


   I Z L A Z   


@ Lazar