Čini mi se da su priče sa tužnim krajem nezavršene i uvek čekam da posle odjavne špice vidim epilog koji se završava rečenicom „i živeli su srećno do kraja svog života“.
Želim da verujem da će sve na kraju biti dobro.
Želim da verujem u bolje sutra, u bezuslovnu ljubav, u dobrotu u ljudima…
U jednoroga – skeptici bi sada dodali.
Ali i skeptici su nekad verovali. A onda ih je život opekao.
I ti koja sada čitaš, znam da si bar malo skeptična.
Znam da si bila povređena. Više puta. I da si rekla: „Nikad više“
Ali da li je to stvarno život kakav želiš da živiš?
Da li zaista želiš da se jednog dana kaješ zbog prilika koje si propustila?
Ko nije osetio bol, ne može spoznati pravu sreću, a svaka sreća sa sobom nosi rizik od bola. Začaran krug.
Zato rizikuj! Veruj! Pokušaj!
Da, možeš mnogo izgubiti. Ali možeš mnogo i dobiti.
Možda sad negde neko mašta o nekom kao što si ti.
Možda sad negde neko ima najtopliji zagrljaj koji pripada tebi.
Možda sad negde neko želi da ti pokloni svako svoje naredno „Dobro jutro“ i „Trebaš mi“ i „Volim te“, a ti ga ne vidiš jer si zaslepljena glupavim bolnim uspomenama.
Otvori oči. Ostavi uspomene prošlosti.
Svet nije toliko loš kao što ti se danas čini.
Sutra je novi dan. Bolji. Lepši. Srećniji.
Ako ti tako odlučiš.
A ja,
Želim nepopravljivo da verujem .
♎

   I Z L A Z   

@ Lazar

---