Sviđa ti se momak. Pošalješ mu poruku. On odgovara.

Pišete blogove. On pravi video snimke.

Zahvaljujući visokoj digitalnoj prisutnosti, upoznajete se kroz radove.

On traži tvoj broj telefona. Ti daješ.

On ti šalje svaku tvoju sliku koju si postavila na svoj blog.

Dao ti je slatko ime. Čini da se osećaš užasno i posebno.

Nekako počnete da flertujete jedno s drugim. Čini se da je to obostrano s obe strane, ali je još uvek u fazi upoznavanja.

Ima ispite. Želiš ga svaki dan.

Imaš prezentacije. On te želi svaki dan.

Dani prolaze. Ti pričaš. Osećaš se kao da si ga našla. On je taj.
Onaj kojeg si čekala.

On te zaprosi. Ti se udaj za njega. Idi na medeni mesec. Imaš decu. Naravno u mašti. U stvari, još niste par, ali znaš da negde nešto postoji.

Opet dani prolaze. Idi napred.

Jednog dana ti ne pošalje poruku celi dan. Čekaš i čekaš.
Konačno mu pošalješ poruku noću.

Bilo je zadnje. Oboje nikada niste razgovarali jedno s drugim nakon toga.

Ne znaš razlog. Osećaš se kao da je to bila tvoja greška. Želiš da poništiš svaku poruku koju si mu poslala te noći. Želiš da ne pročitaš svaku poruku koju ti je vratio. Samo želiš da izbrišeš taj deo iz sećanja.

Okrećeš se na krevetu. Srce ti se skuplja u grudima. Stalno lupa. Želiš da spavaš, ali ti misli lutaju i ne daju ti da zatvoriš oči.

Možda je to bila tvoja greška. Lako je vezati se za ljude jedna je od tvojih osobina i ne možeš lako pustiti ljude. Ti ne moliš. Ostaješ tamo lebdeći jer jednog dana znaš da neće toliko boleti.

Nekoliko dana kasnije obnavljanje starih obrazaca života te više ne iscrpljuje. Da bi ustala iz kreveta, nisu potrebni ogromni napori. Za kuvanje obroka, za molitvu, za obavljanje poslova. Radiš sve, ali znaš da praznina i dalje ostaje.

Onda dolazi dan kada više ne žališ zbog gubitka. Ne nemilosrdno. Ne sećaš se mnogih poruka koje ste slali jedno drugom. Ne sećaš se kako te je nazvao slatkicom.

Dođe dan kada ti detalji njegovog lica počnu izmicati iz sećanja. Ako čuješ njegovo ime, više se ne smeješ toliko. Ipak se i dalje smeješ, ali to te ne odvaja.

Tvoja strast prema njemu počinje da se hladi. Bilo je postepeno. Nekako ti on ne pada na pamet tako često. Groznica je prolazila, polako. To nije bilo nešto, neka bolest. Bila je to prava stvar.

Možda svi prolaze kroz taj ludi period. Dokle god to traje, nisi mogao razumno razmišljala.

Praznina u tvom srcu je još uvek tu, ali više ne žudi da bude ispunjena.

Zašto se odljubljujemo?

Ljubav je veoma jaka emocija.

A kamoli ljubav, ako je makar i malo bilo nešto iskreno, samo priznajmo da ti ostaje. Ostaje tu, u mekom kutu tvog srca.

Još imaš nešto. Možda i ne znaš, ali ti je i dalje stalo. Nasmeješ se kada ga vidiš srećnog. On ti padne na pamet svaki put kada podigneš ruke da se moliš. Osećaš se dobro kad ga vidiš kako raste.

Pretpostavljam da se nikada ne odljubiš, samo naučiš da se držiš podalje od toga. Samo naučiš da brineš, bez pokazivanja. Samo naučiš da se moliš, a da on ne zna.

Ne znam kako se završava. Ali imam osećaj da su neka srca samo namenjena da smeste praznine. Ne ljubav.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---