''Nisam znao kako da se nosim sa gubitkom tate pa sam počeo da pijem. Imao sam 25 godina kada je umro. Pre devet godina doktor mi je rekao da imam još samo godinu dana života. Majka i sestra su me odvele na rehabilitaciju i uspeo sam ostati trezan četiri meseca. Nažalost, nakon toga sam ponovo počeo da pijem. Shvatio sam da moram preduzeti drastičnije mere. Našao sam četveromesečni program rehabilitacije. Nisam imao novca i ogroman dug u banci, ali sam odlučio da pokušam da dobijem kredit. Kada sam banci objasnio da ću novac iskoristiti da odem na rehabilitaciju, dali su mi novac. Prvi meseci na klinici su bili najteži sa vrlo malo slobode. Međutim, nakon nekoliko meseci počeo sam se osećati manje zavistan od svoje zavisnosti. Počeo sam da pričam o svom tati i svaki dan sam osećao kako se ovaj zid koji sam izgradio ruši. Vraćao sam svoj život. Čist sam 8 godina i otplatio sam sve svoje dugove. Kupio sam auto iz snova i sada čak štedim novac za kupovinu vlastite kuće. Iako je moj život sada mnogo bolji, i dalje imam teška vremena. Srećom, stekao sam stvarno dobrog prijatelja na rehabilitaciji. Kad god se neko od nas ne oseća dobro, razgovaramo ili samo ćutke sedimo jedno pored drugog i to zaista pomaže."

   I Z L A Z   

@ Lazar

---