Postoji jedna, i samo jedna, razlika u načinu razmišljanja koja postoji između ovih grupa.
~ Bogati ljudi misle: "Ako ovo ne uspe, mogu se vratiti na druge resurse." Ti resursi mogu biti štedni račun, penzioni fond ili bogati roditelji. Bogati ljudi često mrze ideju korišćenja ovih resursa jer se ne mogu beskonačno dopunjavati i može postojati stigma ili sramota za korišćenje tih resursa u određenim porodicama i zajednicama. Ali ostaje činjenica da ako se njihov poslovni poduhvat, plan karijere ili veza pokvare, oni imaju načina da izbjegnu katastrofalne rezultate poput gladovanja i beskućništva.
~ Siromašni nemaju ništa od ovoga i stoga su mnogo skloniji riziku. Uostalom, bogata osoba ima rezerve. Siromašni ljudi, uglavnom, nemaju. Dubina vaše (i vaših najmilijih) blagajne direktno određuje koliki rizik preuzimate sa svakom životnom odlukom koju donesete. Ljudi bez rezervi preuzimaju znatno veće rizike svaki put kada donesu odluku. Ovo može biti ekstremno, pri čemu se siromašni često suočavaju sa zatvorom ili doživotnim siromaštvom, dok se bogati suočavaju s pukom društvenom sramotom zbog izvođenja potpuno istih radnji.
~ Novac kupuje sigurnost u svim njenim oblicima, a to direktno utiče na odluke koje ljudi donose u svojim životima. I s pravom; da su bogati jednako skloni riziku kao i siromašni, šačica bi rasipala prilike. Nasuprot tome, da su siromašni jednako tolerantni na rizik kao bogati ljudi, mnogo više njih bi gladovalo na ulici.
~ To je razlika u načinu razmišljanja. Nažalost, to je razlika u načinu razmišljanja koja odražava zaista različite okolnosti koje se ne mogu ispraviti bez promene ekonomske stvarnosti jedne ili obe grupe. I za kraj ovog malog uvoda da se upitamo čime se te razlike mogu ispravioti? Ili vi imate drugo rešenje?

   I Z L A Z   

@ Lazar

---