12.4.2022. Imamo taj aspekt JU-NE, jednom u životu. To je po principu kada osetiš nečiji pogled pa se uznemiriš i pocrveniš, stomak ti zaigra. Ali ovaj put nije u pitanju ljubav i crvenilo u licu, Ovaj put to je neki osećaj lagodnosti u stomaku, kada znaš da "to nešto" postoji, a ne vidi se. I nije kao priviđenje - osetila si i gotovo. Ne, to ostaje u tebi da te vodi. E sad, uvek ima "ali". To "ali" se odnosi na one neosetljive, zagubljene po ćorsokacima i nevernike, koji i ono što vide ne dozvoljavaju umu da viđeno nazove pravim imenom...
p.s.
Vozim juče bicikl Požeskom ulicom i sretnem čiču, uličnog muzičara, i pitam ga što nosi zastavicu SNS? A on kaže: "Da nema Vučića, ne bi blo ko da nam da penzije..."
E takvi će da ostanu tamo gde su, takvi ne mogu ni korak u životu da narave. Za njih se sve nastavlja poput ravne crte beznačajnosti i ostaju zarobljeni u nekom prošlom vremenu.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---