Svako ko mnogo propati u životu shvati suštinu života. Onaj ko ima i preliva mu, nikada neće ništa shvatiti, a najmanje šta je stvarno život. Tako i danas svi mi živimo i preživaljava svako na svoj način ovaj holokaust. Ovo zlo što se nadvilo nad čovečanstvom.
Da li smo mogli da ga izbegnemo? Odgovor postoji, ali je u prošlom vremenu. A da li možemo sada da ga izbegnemo?
Možemo, ali samo uz određene uslove. Jer ništa ne nastaje samo od sebe, niti nestaje samo od sebe.
Saglasno okolnostima, možemo da biramo da nas je baš briga, da se to nas ne tiče, da budemo sebični i da ne mislimo kao ljudi - da se jednostavno distanciramo od svega i povučemo u neki svoj matrix. Jer nametnuti matrix je doživotna robija.
Dakle, distanciraćemo se Ili ćemo izabrati onaj drugi put. A drugi put je put kojim je prošao Isus.
Nismo daleko od tog drugog puta. Nema izbora. Toliko je ljudi pomrlo ili bilo ubijeno, ali se prave brojke sakrivaju. Brojke se mogu sakrivati, ali ta tuga i jad je u vazduhu. Prepoznaju je oni koji to mogu osetiti. A proživaljavaju svi s empatijom.
Onog trenutka kada ta sveopšta bol dostigne neki vrhunac - tada će i sve ovo prestati. Koji je to kritični prag bola?
Negde je zacrtan. Buđenje i nemir naroda je pokazatelj da se približavamo toj crti. Pitanje je samo koliko još ljudi "mora" umreti bez razumnog razloga?
Jer trećeg puta nema.
Eto da sam vam ovo rekao ranije verovatno biste me okarakterisali na neprimeren način, ali sam danas svestan da vas ima dovoljno koji razumete i tačno shvatate o čemu govorim.
Bližimo se "kritičnoj masi" i ove godine će biti stavljena tačka jer ni zlo ne može da čeka, jer ne može bez zla, a ni dobro bez dobrog. Sudariće se ta dva zahteva.
Zato će do te promene doći samo na jedan mogući način - uranovskom metotodom - eksplozijom sveopšteg (planetarnog) nezadovoljstva. Onda kada se je prekorači "crvena linija". Onda kada se oba subjekta sukobe na vrhuncu nestrpljenja, i to će istovremeno biti kraj. A dotle moraćemo još da propatimo.
Svojevremeno sam pitao oca koji je bio u Drugom svetskom ratu kako se to čovek odluči da da se prihvati puške, jer ipak može da pogine? Reče on - E, upravo to, kada shvatiš da nemaš izbora, ti jednostavno otpišeš sebe i kreneš goloruk da se boriš za svoju egzistenciju.
Uostalom, ovu poruku imate i u Svetoj knjizi, iako nema klasičnih sukoba, ali mi ne želimo da je razumemo ili da je prihvatimo. Ali Sadržaj u Svetoj knjizi jasno nam ukazuje da u Postojanju egzistiraju ravnopravno: smrt i život; nastank i nestanak. Saglasno tome - linija polarizacije stvaranja i razaranja. A tako je i u Svemiru. Zato je i u našoj svesti sve tako ratnički obojeno. Tek kada tu formulu Postojanja prihvatimo - razumećemo i život.
I zato u času kada više nemaš izbora, tada se odlučiš - jer shvatiš da...
Trećeg puta nema!

   I Z L A Z   

@ Lazar

---