Bilo jednom jedno drvo. Dobro drvo, puno ljubavi za jednog malog dečaka. Dečak je dolazio svakog dana i vredno sakupljao opalo lišće. I isplevši lisnatu krunu, zamišljao je da je šumski kralj. Peo bi se uz stablo Dobrog drveta i njihao se na njegovim granama. Jeo je njegove slatke plodove, jabuke. Dobro drvo i dečačić bi se ponekad igrali žmurke i kad bi se umorio, dečačić bi zaspao u senci drveta. Mali dečak je veoma voleo drvo. Zaista, voleo ga je i srcem i dušom. I Dobro drvo bilo je srećno. Ali, vreme je neumitno prolazilo i dečak je odrastao. Dobro drvo je od tada često ostajalo samo. A onda, jednog dana, dečak ponovo dođe i Dobro drvo mu reče:
- Hajde, dečače, popni se na mene i poljuljaj se na mojim granama, najedi se mojih jabuka i odmori se u mojoj senci. I budi srećan.
- Ali, suviše sam veliki da bih se peo na tebe i igrao se s tobom, odgovori dečak Dobrom drvetu.
- Želim da kupim toliko stvari i da se zabavljam... Ali, znaš, potreban mi je novac. Možeš li mi dati malo para?
- Žao mi je, ogovori Dobro drvo, ali para nemam. Sve što imam jesu lišće i jabuke... Ipak, dečače, mogao bi da ubereš moje jabuke i prodaš ih u gradu... Tako ćeš doći do para i biti srećan.
I dečak se uzvera na drvo i pobra njegove jabuke, potom ih odnese sa sobom. I Dobro drvo se opet oseti srećnim.
Dugo je vremena opet prošlo, a dečak nije navraćao...I Dobro drvo je bilo veoma tužno. A onda, jednog dana, dečak ponovo stiže i drvo radosno zašumori.
- Hajde, dečače, reče ono, uspni se uz moje stablo i poljuljaj se na mojim granama... I uživaj!
- Nemam vremena za to, imam previše posla, odgovori dečak. Želim kuću, u kojoj će mi biti toplo, objasni on. Želim da imam ženu i decu i zato mi je potrebna kuća... Možeš li ti da mi nabaviš jednu kuću?
- Ni ja nemam kuću, odgovori drvo. U stvari, čitava šuma je moja kuća... Ali, evo, možeš poseći moje grane i od njih sebi napraviti kuću. I tako ćeš biti srećan.
I tako dečak poseče grane Dobrog drveta, odnese ih i od njih sebi sagradi kuću. I dobro drvo se ponovo osećalo veoma srećnim.
Još podosta vremena prođe, ali dečak nije navraćao. I kada se ponovo pojavio, Dobro drvo je bilo toliko srećno da je jedva bilo u stanju reč da izusti.
- Hajde, dečače, pozva ga drvo šapatom. Dođi i poigraj se. Odveć sam star i tužan da bih se igrao, odgovori dečak. Ali, želeo bih jedan čamac, koji bi me odvezao daleko odavde... Možeš li mi naći neki čamac?
- Pa, poseci moje stablo i načini sebi čamac, odgovori Dobro drvo. Tako ćeš moći da odjedriš daleko odavde i da budeš srećan.
I tako dečak poseče stablo Dobrog drveta... i načini sebi čamac... i odjedri daleko, daleko. I drvo je bilo srećno, ali ne i presrećno.
Podosta vremena je minulo i dečak se najzad ponovo pojavi.
- Žao mi je, dečače, dočeka ga Drvo. Ali, zaista nemam ništa više što bih ti mogao dati...
- Znaš, ne rađam više jabuke... Zubi su mi se istrošili i više ne mogu da jedem jabuke, odvrati dečak.
- Nemam više ni grana, nastavi Dobro drvo, na kojima bi se mogao ljuljati.
- Odveć sam star za takve stvari... mislim, za ljuljanje na granama, primeti dečak.
- Nemam više ni deblo, reče Dobro drvo, na koje bi se mogao uzverati.
- Odveć sam umoran da bih se pentrao po drveću, zaklima glavom dečak.
- Žao mi je, uzdahnu Dobro drvo. Želeo bih da mogu da ti bilo šta dam... ali mi ništa više nije ostalo. Sada sam samo jedan stari panj. Žao mi je, zaista...
- Pa, više mi mnogo ni ne treba, uzdahnu i dečak. Tek neko mirno mestašce gde mogu sesti i predahnuti. Znaš, veoma sam umoran.
- U redu onda, odvrati Dobro drvo, istežući se koliko god može. Stari panj baš jeste pravo mesto da se na njemu sedi i odmara. Dođi, dečače, i sedi. Sedi i odmori se.
Dečak postupi kako mu je rečeno. I Dobro drvo se oseti beskrajno srećnim.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---