Život, proirodno izazovan i sadržajno neiscrpan. Širi od bilo kojeg znanja, sagledavanja i sposobnosti razumevanja. Svojim životnim koracima i činima mu se približavamo i udaljavamo, istovremeno uvećavajući njegovo razumevanje, bivamo privučeni njegovim otkrivanjem - poput životnog izazova.
Uzdržanošću sputavanja, a predavanjem životu, otvaramo vrata saznanja, čime zadovoljavamo višu potrebu za znanjem do neophodnosti i možda preko jedinstvenosti naše duše.
Odmerenim korakom na tom putu duhovnog traganja i razvoja stupamo, kako potrebom sopstvene duše, tako i potrebom iznad sopstva. Biti iznad samog sebe je izvišeni čin. Vođeni težnjom bez namera krećemo se našem životnom gralu - dodirnuti osećaj!
Tim putem čovek čini niz koraka koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa tematikom svakodnevnice. Koraci koje pravimo su istovremeno i razlogom sopstva i razlogom iznad našeg poimanja - možda baš razlogom odakle smo došli. Za sebe, od sebe samog, i više - jer ta potreba je daleko iznad lične intimnosti. Životni impulsi su samo podsticaji u nizu. Njima, nadograđujući buđenjem te unutrašnje potrebe, činimo korake stepenicama saznanja čime se budi naša duša i raste zbog sebe za sebe. Sve čvršće i čvršće sa sobom u soptvu. Za života - sve u ime i zbog sebe, ka Svemu iznad nas.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---