RAZNO_21    +1 +10 +50

Koliko bi štete napravila Halejeva kometa da udari u Zemlju?


Prvobitni odgovor: Koliko bi štete Halejev skomet napravio da udari u zemlju?
Halejeva kometa je prilično velika. Njegovo jezgro (glavno tijelo) je 15 kilometara dugo, (9 milja), 8 kilometara široko i možda 8 kilometara debelo (5 milja) i ima oblik kikirikija. Uporedite to sa objektom Chicxulub* koji je ubio dinosauruse prije 65 miliona godina, a koji je bio dugačak oko 7 milja, ALI duboko udahnite prije nego što poljubite svoju porodicu za rastanak.

*naučnici nisu sigurni da li je taj objekat bio kometa koja se veoma brzo kreće ili asteroid. Ili čak i da su zapravo bila dva udarca, da ostave krater od 110 milja u Meksiku.

Dobra vest o Halejevom je da je to kometa, koja je nazvana prljava snežna gruda ili ledena kugla. Ni oni nisu sasvim sigurni u to uprkos tome što ih je posjetio Giotto, evropska robotska svemirska letjelica u martu 1986. Ono što oni gotovo sigurno znaju je da se sastoji od mnogo malih komada kamena i leda koji su zalijepljeni zajedno .

Kakvu štetu će napraviti ovakav predmet zavisi od 1) od kojeg procenta kamenja i leda je napravljen. 2) Ako se radi o asteroidu, kao što se prvobitno pretpostavljalo da je objekt Chicxulub, ima li željeza u njegovom jezgru? 3) Ugao pod kojim ulazi u našu atmosferu. 4) Ako je kometa, koliko se leda otopi prije nego što udari o tlo. 5) Koliko brzo ide. 6) Gdje sleti.

Objekat ove veličine neće se potpuno raspasti u atmosferi ili se odbiti, (poput događaja u Tunguskoj koji je bila velika eksplozija izazvana meteoroidom koji nikada nije pao na tlo 30. juna 1908. godine. Procenjeno je da je objekat između Dugačak 200 do 620 stopa, i bio je najveći objekat koji je udario u Zemlju u našoj ZABELEŽENOJ historiji. Udarni talas je srušio mnogo drveća, ali se dogodio u veoma udaljenom području i nije bilo smrtnih slučajeva.

Loša vest je da čak i ako se Halejev razbije na mnogo manjih delova, neki od njih bi bili dovoljno veliki da unište veliki grad. Da je bilo koji od njegovih komada stijene zaista, stvarno velik (što pretpostavljam da bi neki bili) to bi definitivno bio događaj na nivou izumiranja.

Ali ne brinite, Halej se neće vratiti do sredine 2061. godine, a koliko svi znaju, to nas neće pogoditi.

Samo brinite o objektima za koje ne znamo, kao što je meteor Čeljabinsk iz 2013. koji je (srećom) bio dugačak samo 66 stopa, ali je došao niotkuda i postao zračni udar 18 milja iznad Rusije 15. februara 2013. Objekat (opet , srećom) je ušao pod plitkim uglom. Iako je udarni talas razbio mnogo, mnogo prozora i više od 1.400 ljudi je povređeno od razbijenog stakla itd., niko nije poginuo. Objekat nije otkriven sve dok nije ušao u atmosferu.


   I Z L A Z   


@ Lazar