Принц Епира, Ђурађ Кастриота (Скендер-бег) био је српски борац против османских агресора, окупатора и исламизације, којег су Албанци (прави назив Shqiptarët / Sqipetari - лажни Илири), прогласили за свог националног хероја и званично га албанизовали 1898. године од стране тадашњег албанског псеудоисторичара Наима Фрашериа.
Ђурађ Кастриот, од оца Ивана (Јована) и мајке Воисаве, рођен је 6. маја 1405. године.
Ђурђево име је 1463. године записано на латинском језику као „Zorzi Castrioti”. Његово име, преведено са латинског на српски језик гласи Ђурађ или Ђорђе.
Најранији материјални доказ његовог имена Ђурађ је са фресака из 1426. године, када су Јован и његова четири сина скупили данак из два села у Старој Србији/ Трибалији (данас Маврово и Ростуша) и донирали манастиру Хиландар. Касније, између 1426. и 1431. године, Јован и његови синови, осим Станише, купили су четири аделфата (права да бораве на монашкој територији и да примају субвенције из манастирских ресурса) и доделили манастиру Светог Ђорђа, како пише у хиландарским изворима.
Првобитно латинско презиме, „Castrioti” (исто као „Castriothi” 1408. године), у савремену историографију је донето као „Kastrioti”.
„Gjergj” је савремени албански еквивалент српског имена Ђурађ.
Неки историчари га зову „Georgius Castriotus Scanderbegus” у својим научним радовима. Презиме је изведено од латинске речи „castrum” и од грчке речи „κάστρο” (српски: замак).
Према неким историчарима његово презиме је топоним од Кастриот у данашњој северноисточној квази ''Албанији'' (стара српска средњовековна област Пилот, Стара Србија).
Османлије су му дали надимак Искендер Беј (тур. İskender Bey), што значи „Господар Александар„ или „Вођа Александар”, по узору на чувеног античког војсковођу Александра Великог, који је био један од Скендербегових главних узора. У Скендербеговом писму Дубровчанима из 1450. године, које је написано на српском језику и на старој српској азбуци, он је потписан као „Скедерь бегь", и у 1459. години као „Скендьрь бегь”.
Према историчару Гибону, Ђурђева породица Кастриот води порекло од старог српског братства Браниловића (Бранила) из Зете.
Скендербегов деда, Павле Кастриотa, доселио се у Јањину, у Епир, као српски кефалија.
Скендербегов отац, Јован Кастриот, био је кнез Епира, који је држао данашњи Мат, Кроју, Мирдиту и Дибер.
Његова мајка, Воисава Трибалда Кастриот, била је принцеза српског (трибалског) порекла. Историчар Марин Барлети (1450-1513), у својој биографији о Скендербегу, написао је да је Воисавин „отац био трибалски племић” (лат. pater nobilissimus Triballorum princeps).
Опширније о његовом српском пореклу из писаних историјских извора, породичним повељама Хиландару, Скендербеговим писмима послатим Дубровчанима и оригиналном грбу Кастриота и Скендербега, можете детаљније погледати и прочитати у коментарима.
(Корени Срба l)♥️

   I Z L A Z   

@ Lazar

---