Prvobitni odgovor: Koliko bi asteroida koji bi udario u Zemlju trebalo da uništi Zemlju?

U osnovi, objekti u rasponu od kilometra (1/2 milje do nekoliko milja)... vrlo loše. Popravljivo, ali veoma loše. Objekti u rasponu od deset i više kilometara (5-6 milja i više)... globalno masovno izumiranje. Kraj civilizacije. Novo mračno doba, itd. Objekti mnogo preko 10-20 kilometara (tj. mnogo više od deset milja u prečniku)... prilično "Game Over".

Moj brat je godinama radio kao oficir u NORAD-u, u "Svemirskom odeljenju", gde nadgledaju objekte u orbiti, potencijalna lansiranja projektila i (u retkim prilikama) predmete za koje se kasnije pokaže da su meteoriti i asteroidna tela. Dao mi je nešto o udarima asteroida. Ugrubo, uz pretpostavku generičkog sastava, normalne relativne brzine (30.000 do 60.000 mph) i nasumično približavanje Zemljinoj atmosferi, preostali faktor je sama veličina. Razmislite o efektima u smislu veličina.

1 metar u prečniku,
10 metara (33 ft),
100 metara (330 ft),
1000 metara (=1 kilometar, oko 5/8 milje),
10 km (= oko 6 milja... tj. veličina koju je izvadio dinosaurusi)
100 km (= 62 milje... mnogo veći od svih osim najvećih asteroida)

Pošto zapremina objekta (a samim tim i njegova masa) zavisi od "kocke" njegove veličine (dužina x širina x visina) , desetostruko povećanje je "veličina" (ili radijus) znači hiljadu puta povećanje njegove mase, a time i energije udara. Predmet prečnika 100 metara ima 1000 puta veću energiju od objekta od 10 metara i tako dalje.

Za asteroide (obično kamene, metalne ili mješavine), objekti ispod 5 do 10 metara u prečniku (15 do 30 stopa ili tako nešto) će vjerovatno u potpunosti izgorjeti u atmosferi. Jedina stvar koja će doprijeti do tla bit će male mrlje i fina prašina. Oni mogu eksplodirati i tako učiniti da se vidi priličan spektakl, ali to će se dogoditi daleko u gornjim slojevima atmosfere.

Za objekte u rasponu od 10 do 100 metara (33 stope do 330 stopa), ovo su mnogo ozbiljniji objekti. Vjerovalo se da je "asteroid Čeljabinsk" velik oko 20 metara (66 stopa). Oni će prodrijeti do mnogo nižih nivoa atmosfere prije eksplozije i mogu napraviti ozbiljnu štetu na tlu, zbog eksplozijskog talasa koji stvaraju. Objekat u Čeljabinsku eksplodirao je otprilike 10 do 15 milja iznad zemlje, a nulta tačka je bila oko 20 milja izvan grada. Da je detonirao direktno iznad Čeljabinska, bilo bi mnogo više razaranja i, bez sumnje, mnogo ljudi bi bilo ubijeno ili teško povrijeđeno. Ipak, većina povreda je bila lakša, zbog razbijenog stakla.

Međutim, koliko god objekat tipa Čeljabinsk izgledao opasno, njegovi efekti bi bili "lokalni". Društvo u okruženju ne bi bilo pogođeno, a bilo bi mnogo pomoći, resursa za pomoć, bolnica, vatrogasne i policijske pomoći, komunalnih usluga, itd. Uticaj, čak ni u najgorem slučaju, ne bi uništio sposobnost zemlje da odgovoriti na katastrofu.

Objekti od 1000 metara (tj. jedan kilometar) ili više su ozbiljno razorni udarci o kojima ljudi zaista počinju da brinu. Ovisno o tome gdje udare, zadržat će dovoljno energije da udare o tlo s velikim dijelom njihove "svemirske brzine" koja je još uvijek zadržana. Mogu se razbiti na nekoliko velikih komada dok još ulaze u atmosferu, ali čak i ako to učine, to će samo malo umanjiti lokaliziranu devastaciju. Objekat od pola kilometra do jednog ili dva kilometra u prečniku izazvao bi potpuni haos na kontinentalnim razmerama. Sa nečim ovako velikim, svako živo biće iznad zemlje u krugu od stotinu milja ili manje od mjesta udara bi gotovo sigurno odmah bilo ubijeno. Uništenje bi bilo takvo da bi preživjeli izvan zone potpunog uništenja ostali bez nade u spas ili pomoć tokom veoma dugog vremenskog perioda. Ako bi, na primjer, takav objekt, prečnika nekoliko kilometara, udario u Omahu, Nebraska, sve bi od Linkolna do Des Moinsa bilo uništeno, a resursi i objekti svuda od Denvera do Chicaga bili bi ili van pogona ili, u najmanju ruku, ozbiljno kompromitovan. Nema struje. Uništeni mostovi i željeznice. Nema dostupnih aerodroma ili goriva. Telekomunikacije izlaze. Bolnice su uništene ili bez struje ili zaliha za liječenje hiljada povrijeđenih ljudi. Čak i osnovne usluge bi se oporavljale mjesecima. Normalna društvena funkcija... godine.

Udar objekta veličine kilometra, čak i ako udari u okean, može uzrokovati lokalizirane potrese i izazvati ozbiljan cumnami. Bilo bi, naravno, bolje da udari u okean nego kopno, ali svi na svijetu bi barem vidjeli "ozbiljne nuspojave i posljedice" od takvog udara. To bi takođe imalo velike ekonomske efekte, jer su tržišta reagovala na rezultate uticaja, u zavisnosti od toga gde je udario. Uspon je... na mjestu udara (ako je na kopnu)... potpuna i potpuna devastacija. Svako ko živi u blizini udara je mrtav. Bilo koje obradivo zemljište ili drugi resursi u njegovoj blizini... neupotrebljivi ili nepristupačni godinama, zbog pepela i prašine koji ga prekrivaju, gubitka transporta i pristupa, itd. Vanjske oblasti su jako oštećene, sa resursima jako preopterećenim i potpuno nesposobnim da pomognu preživjelima nedeljama ili mesecima, dok šire društvo oko njih ne odgovori.

A sada... kako je to rekla čudna mala dama u 'Poltgeistu'... "pripremite se". Objekti prečnika više kilometara i veći... deset kilometara i oko 6,2 milje... su veličine objekta za koji se vjeruje da je eliminirao dinosauruse. (I, uzgred budi rečeno, mnoga druga živa bića koja su bila na Zemlji u to vrijeme, a danas nisu poznata jer.... pa, jednostavno nisu bila COOL kao "dinosaurusi!", pa nema igračaka i akcionih figura, niti strašnih filmova i slično, da ih pamtimo.) Ovako veliki predmeti ne samo da neće izgorjeti u atmosferi, niti eksplodirati u komadiće u njoj... oni, za sve praktične svrhe, NITI NEĆE BITI značajno Usporen!

Asteroid širok šest milja udariće u površinu Zemlje skoro punom svemirskom brzinom... 30.000 do 40.000 milja na sat. Preko 50.000 stopa u sekundi. Dvadeset puta veća brzina od metka velike snage. Kada blizu površine udari u Zemlju, njena daleka površina će i dalje biti u gornjim dijelovima naše atmosfere.... na visini na kojoj lete mlazni avioni.

Ali ne brinite za ljude ili druga živa bića u blizini mjesta udara . Prije nego što udari, svi će... ljudi, životinje, ptice, biljke... sve... biti mrtvi. Prednji kraj asteroida će biti zagrejan na desetine hiljada stepeni usled intenzivnog trenja sa atmosferom, a ova toplota će spaliti svako živo biće iznad zemlje, stotinama milja oko "nulte tačke". Kako sam čuo da je jedan stručnjak rekao... "Bićete napolju i odjednom će sve oko vas biti obavijeno ovim biserno plavo-belim sjajem. Za vreme koje vam treba da razmislite..." Šta je to?" i okreni se da ga pogledaš, isparićeš." Dakle, niko na Zemlji ne može očekivati ​​da će "vidjeti" takav događaj. Svako ko je dovoljno blizu da ne bude iznad horizonta... dovoljno blizu da to zaista bude svedok... bio bi ubijen užarenom toplotom ulaska objekta u atmosferu, pre nego što se udar dogodi.

Kada udari... sve... bukvalno sve... biće izbrisano. Sam krater bi imao na desetine milja u prečniku. Čitav objekat, i stotine kubnih milja prljavštine, stena i podzemnog materijala kore, ispariće se u užareni užareni gas i plamenu rastopljenu stenu. Ovo bi bilo bačeno u stratosferu, i padalo bi po cijeloj planeti. Veće, teže kugle, bliže unutra. Manje kuglice i užareni materijal koji se kondenzuje iz jonizovanog gasa, spušta se dalje napolje.

Stvarna devastacija uzrokovana udarom ovakvih objekata ne može se pravilno opisati ljudskim jezikom. Nijedno mjesto na planeti ne bi bilo sigurno. Jasno je da bi se najveća razaranja najgore osjetila, i to prvo, u područjima oko mjesta udara. Ali efekti toga bi bili strašniji od onih manjeg uticaja,

Međutim... da me ne optuže da sam potpuni "Grinch"... postoji mali zračak sunca na "veoma velikom asteroidu" strani stvari. Za VRLO velike asteroide, činjenica da su izuzetno masivni (i stoga izuzetno destruktivni) također znači da ih je JAKO teško izbaciti iz njihovih normalnih orbita. Postoji niz ultra velikih asteroida u Pojasu, između Marsa i Jupitera, koji se protežu od desetina kilometara u prečniku (poput ubice dinosaura i naviše), pa sve do Ceresa (prečnik 560 milja) i Veste (prečnika 380 milja). Deseci njih imaju 100 milja ili više u prečniku, a stotine njih su u rasponu veličine od 10 do 100 milja.

Ali i takve velike planetarne ubice je mnogo teže izaći iz njihovih orbita, što je utoliko bolje za nas ovdje na Zemlji. Od "asteroida blizu Zemlje"... onih o kojima smo skloni da brinemo, sa orbitama koje imaju tendenciju da nam ih povremeno približe... velika većina je u ili ispod raspona veličine 1-2 km. Od trenutno praćenih NEA, 897 ima najmanje 1 km u prečniku, a 8452 140 metara ili više. To bi moglo biti problematično, ali ni na koji način ne bi "uništilo Zemlju" ili onemogućilo ljudsku civilizaciju da se oporavi.

Postoji jedan... 1036 Ganymed... koji se procjenjuje na oko 38 km (24 milje) u prečniku. Nadamo se da nas neće posjetiti taj. To bi prilično "skuhalo našu gusku", zajedno sa svim drugim živim bićima na planeti. A pri toj veličini, ne bismo mogli ništa učiniti po tom pitanju, osim ako ne pokušamo da pomjerimo njegovu orbitu u periodu od 50 do 100 godina.


BSMME, Univ. Mich. 1978, MSMME, Illinois Institute of Tech, 1997 4 god.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---