Једна од најневероватнијих, најтужнијих и најузвишенијих фотографија из Првог светског рата.
На њој се види мајка српског војника која носи лобању и кости погинулог сина, у лето 1916. године на Солунском фронту. Украсила их је невеном, цвећем којим је најчешће и кићена војска када је кретала у рат. Није војсци било потребно сечено цвеће, народ га је китио њиме, "китећи живог Христа у ономе ко је пошао да да живот за другог".
Ова мајка је дала сина својој отаџбини. А он је дао свој живот за њу. За друге, за род свој.
Србија је, према подацима Мировне конференције у Паризу о жртвама војске и народа у Великом рату дала 1.247.435 живота за слободу. Међутим, жртава је било више.. Није било невена за све. Али, слобода је извојевана.
Слава прецима који су дали највредније, свој живот, за друге.
За нас.
И слава свим српским мајкама, свим женама овдашњим, којима, због свакодневних жртава, захвалност припада сваког дана у години.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---