Jutro je, ko zna koje po redu, prošlo
i dan je prošao, ceo, a sada je veče i pišem ti
Jedna pozna jesen u odlasku do pre neki dan i sa snegom poče zima u naziranju, bez tebe,
Trag jedne tajne ljubavi u prilasku.
A proleće je daleko, zima mu se isprečila
Želim da ti dodirnem usne kao u nekoj ljubavnoj priči,
i da ti taj poljubac ukradem, presretajući te ispod ulične svetiljke na Montparnasse u Parizu, i da mi pričaš o istini... a ja da mislim da sanjam.
Bože, kako ja volim da te slušam... a do juče si ti mene slušala otvorenih usta.
To bih želeo, ali Nova godina je prošla a ja te nisam tada poželeo. Gospode, kako će sada da mi se ispuni želja?
Razmišljam o nama, o našim beskrajnim trenucima...sve me nemilosrdno podseća na tebe. A ne znam te. Čudno je to.
Nema te, a kao da te znam godinama.
Sanjam te - kao da smo bili juče.
Odveć putujem snovima, pa ti nisam rekao kako je lepo uz obalu Save sanjariti, šetajući željama, dok te talasi sudbine nose njenim putevima, a ti se opireš.
Znaš, gradio sam kule od snova samo za tebe i mene. Ali nisam više tako mlad da bih imao prava na snove. Neka ih mladima.,
I ne zaboravi nikada šta ću ti reći kada se sretnemo, a dotle ne traži me očima jer će te želja možda nekada navesti na pogrešan put.
I onda džabe sam ti pisao. Ne ...ne gledaj.
Traži uvek samo srcem, jedino tako me nikada nećeš izgubiti.
Ustajem i gledam se na ogledalo, gledam svoje lice, očekujući tvoje. Vidim sebe i nikada ne mogu da se prepoznam.
Vidim tebe koju nikada nisam sreo, a kao da te znam celoga života. Noć je i tišina. Ponovo kiša, čuju se tupi udarci krupnih kapi po asfaltu. Sklonio bih se ali nije vreme za bežanje.
A kažu da će opet sneg, iako je jesen u mojoj ulici.
Nemoj mi reći kada se sretnemo da si baš mene tražila, da si mene čekala...jer ja ti nikada neću priznati da sam se igrao sa vatrom. Nemoj ni ti. Jer ako se oboje čekamo, nikada se nećemo sresti.
Ja to znam i otud nemir koji je budi. Otud nesnosna želja koja plamti. Nestrpljiv sam
Evo, odaću ti tajnu jer se možemo lako mimoići.
Nemom molim te da se mimoiđemo.
Ne traži me tamo gde me svi traže a ne nalaze. Ljudi su sami jer su se umorili od traženja. A i da im kažeš gde da traže, teško da će ti poverovati. Ne veruju se ljudi u ovom vremenu. Vreme čuda.
A ti nemoj biti takva. Nemoj ni biti čudna. Pokušaj biti jednostavna da bi me lako pronašla u mojoj jednostavnosti jer tamo me niko ne traži, niti mi niko slučajem ne zalazi.
Prolaze ljudi i ne vide me, jer me ne očekuju tamo, gde sam oduvek
Čekajući tebe.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---