Rekla je da je nema.
Da je odavno prah.
Da je daleko.
Da je ne mogu dotaći.
Da je krenula u zaborav.
Da treba da je pustim da ode tamo.
Da treba da je pošaljem tamo.
Da živim.
Da živim hrabro i da ne držim nevidljivu ruku.
I rekao sam da hoću.
Možda sutra.
Ili u ponedeljak.
Jednom sigurno.
Ali ne sad.
Sad ne mogu
draga moja Sanja
sigurno
jednog dana
2017.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---