Jednog dana ćeš se setiti devojke koja te je toliko volela da je zaboravila da voli sebe. Sećaćeš se nje kada se probudiš, ili dok jedeš, ili kada ideš da spavaš. Dobro je za tebe ako te taj čin uznemiri i osvetli nešto čemu si doprineo. Kakogod bilo, ona će ti biti najveća noćna mora. Te stvari se ne zaboravljaju lako. Nemamo svi ledeno srce, pa da kažemo "baš nas briga". Pogotovu, što život ima svoje formule i algoritme. I može se sve okrenuti. Možda će sve to desiti tebi. Što da ne? Zašto misliš da si ti imun na to? Čime to potvrđuješ? Možda ćeš biti taj koji će plakati, a ona će biti srećna sa nekim drugim? Možda. Ali ako si normalan čovek, jednoga dana ćeš požaliti što si je izgubio. Izgubio si devojku koja je bila sprema sve da uradi za tebe. I uradila je! A ti nisi ni rekao "hvala". Ništa nisi rekao. Ali si izgubio devojku koja je uvek bila tu za tebe kada niko drugi nije bio. Izgubio si je zbog svog ega. Zbog svoje nabusitosti, pun sebe, obesti, nemarnosti o osećanjima drugih, nerazumevanja tuđih nastojanja, i svesti o tuđim potrebama, nepoštovanja drugih ljudi, naopake naravi, zbog svoje neispunjenosti kao čoveka i neiskazanosti zbog praznine iznutra. A što ne bismo rekli i sopstvene beznačajnosti. To ne rade mnogi drugi ljudi. Izgubio si devojku koja je ostala uz tebe čak i pošto si joj uputio teške reči. A gde su reči zahvalnosti, izvinjenja i razumevanja? Nisu te to učili? Ili si zaboravio? Ako si možda i ti bio kinjen, to uopšte nij erazlog da činiš drugima. Ti drugi ljudi nisu krivi za tvoje životne promašaje i lične slabosti. Izgubio si devojku koja je pokušala da te razume kada si joj bio potreban, a nisi bio tu. Jednog dana ćeš shvatiti da je ona bila prava osoba za tebe. Devojka koja je bila spremna da bude na tvojoj strani čak i ako je ne ceniš. Devojka koju si odlučio da odpustiš jer si pun ponosa. Jednog dana ćeš shvatiti da je devojka koju si zeznuo i ostavio zbog druge devojke bila devojka koja je nastavila da se bori za tebe i da te brani kada čuje tračeve o tebi. Rekoh ti već, jednoga dana, videćeš je srećnu i zadovoljnu životom koji je imala kada si je napustio. Ona će ti zahvaliti što si je pustio da ode i što si je naterao da shvati da zavređuje nešto mnogo bolje, da postoji neko, kao ona, ko je spreman da učini sve za nju. Gledaćete u oči bez ikakvih osećanja prema tebi. Jednog dana, kada je budeš video, imaćeš osećaj kao da si milion puta ubo nož u srce jer si odustao od nje. I kada dođe taj dan, šta god da uradiš, šta god da joj kažeš, to neće imati smisla jer je već završila s godinama svog života pokušavajući da oseti onaj tračak topline da je voliš - kao što je ona volela tebe. Ali nisi. Pitao bih te samo kako se nosiš s činjenicom da nisi sposoban da usrećiš drugog? Znam da te to ne peče.
Srcelomac, zabeleži moje reči, jer su mnogi srcelomci među nama. Tek po nekog totakne savest. Ali premalo je to za bol koju su posejali. Popraviti se ne može. Premalo je tu bilo čega, jer su mnogi od nas Srcelomaca jednostavno neracionalni. To je čist model ograničenosti. A neracionalni su uglavnom glupi.

   I Z L A Z   

@ Lazar

---