- Jao gde mi je novčanik. Jao, evo ga... pa prazan mi novčanik. Bože, pa ja sam postrošila sve pare, a ne znam na šta.
A prodavačica, isto plavuša joj kaže:
- Pa pokušajte da se setite
- Jao, evo, setila sam se ...
- Ništa vam to ne vredi kada nemate čime da platite - umešam se ja , samo što nisam pukao od smeha, ali se suzdržavam.
- Ko kaže da ja nemam čime da platim? Imam karticu - kaže ona
- Pa dajte mi - kaže prodavačica sva sretna.
- Kako kad mi je kod kuće. - kaže plavuša.
- I šta ćemo sada - pita prodavačica.
- Pa ništa - kaže plavuša.
- Kako ništa, pa otkucala sam - kaže prodavačica
- Zašto ne odete kući i donesete karticu - umešah se opet
- Jao, pa da, stvarno. Evo idem trkom - reče palvuša i ostavi sve torbu i kese... ali se vrati posle minut jer joj ključ u torbici sa dokumentima koji joj ostao na tezgi...
U međuvremeniu, kupih i ja par sitnica i krenuh kući, ali skrenuh s tog puta i trknuh ko plavuša, ali do banke da uzmem malo keša, a i da se prošetam malo. Pošto sam podigao novac. Vraćam se istim putem pešice i ponovo prolazim pored "Soko-Štarka", kad u tom trenutku izlazi plavuša sa sve kesama i videvši me uzviknu:
- E, kako si se samo setio....?!
- Ih? - odgovorih joj i ja i taman da nastavim kad će ona.
- E, da znaš da si car.
- Znam - kažem joj.
- Ja sam Vesna. Hoćeš pola čokolade?
- Hoću ....!
I eto, tako plavuša i ja podelismo "Nalpeše želje" i nekoliko desetina metara u prijatnom časkanju do skretanja u Kijevsku ulicu 😃

   I Z L A Z   

@ Lazar

---