Znao sam da je prava.♊Iskustveno osetiš to. Zadovoljno se nasmešiš. Više se ne žuriš nigde. A i kuda bi? Ne pomeraš se. Meriš svaki milimetar razmaka. Nekako ti se ne udaljava. Nijansa se pojavila, a ti se bojiš, otičiće. Jer je želiš. Stvarno je želim. Ma, mogao bih ležati s njom danima. Eto, samo ležiš i dišeš. Ćutiš. Ne praviš ni jedan jedini pokret. Nit šum. Misliš tiho da nešto ne pokvariš. Jer energija nadolazi. Lavina energije. Što usne spaja. Ruke što krsti i zateže. Što duše miluje. Dovoljan je samo jedan pokret. Kao mig. I počeće. Taj pokret ne moraš ni napraviti. Biće spontano. Okrenuće se. Pogledaćete se. ❤ Onako neusiljeno. Čekaj! Reci mislima da stanu. Stanite! Bolje je ostati miran, Mirujte! Kulirajte! Mi smo bili svesni jedno drugog. Znali smo da svako može pričati u nedogled. I imamo šta pričati. Ali smo znali da moramo vreme produžiti, a ne skraćivati. Nigde se nismo žurili. Puštaš da se sve samo posloži. Do događaja ili kontakta će doći kada se sve usaglasi. Dogodi se. To ne zavisi od nas. Zato diši i slušaj kako ona diše. Slušaj kako ona sluša. To je ulazak u ritam. Ako je isto, dobro je. Vreme prolazi i čini svoje u našoj životnoj prolaznosti civilizacije koja kuca neke svoje zadnje sate. Dok nas dvoje počinjemo. Tišina odzvanja sve prećutane reči. Bože. Pozivnica za raj, pre raja. Nekakva granica, reklo bi se. Zapelo je. Nešto kao da treba da se premosti ili preskoči. I dogodiće se. Tamo na granici si čekao ovaj trenutak. Poseban. Uz posebnu. Stoga i vi mirujte. Sklonite se podalje. Ne uznemiravajte nas. Ne zvonite, Ne zivkajte. Ne prekidajte uvertiru. Vidim je da se meškolji. To sam čekao. Čekao. I. Dočekao.
I ispratio. ✝

   I Z L A Z   

@ Lazar

---