Ne pripadam nigde. Ne uklapam se nigde. Drugačija sam. Nisam dete. Nisam ni devojka. Nisam žena. Ne pripadam nikome, i niko meni ne pripada. Često pomislim da sam Sama i Svoja. Ali nisam ni to. Sama... vrlo često ... da... jesam. Uglavnom kad sam prazna. I nesrećna. Nisam sama kad dajem, kad pružam... osmeh, ruku, nadu, podršku. Svoja... nisam ni svoja, više sam svačija. Rastrgle me zveri, svako na svoju stranu. Dobar komad! Alo... ko želi dobru ćerku... ko želi komad dobrog prijatelja... ili komad klovna za osmehe... savetnika za ljubavne promašaje... ko želi derište... ko želi lepu ženu... ko želi cimerku... kuvaricu... čistačicu... ljubavnicu... kome treba sestra?? Ha, haaaa!... Rasprodato! Svačija i ničija.
Kuda vodi ovaj moj život? Da li ću ga potpuno upropastiti ili ću pronaći pravi put i način za sebe? Ja dete, koje ne ume da odraste. Ja devojčica, koja još uvek sanja snove da ću jednog dana biti uspešna i voljena. Ja devojka, koja sanjam onu "nemožemojednobezdrugog" ljubav, sa svom nežnošću, vatrometom zagrlja i ponuda svih vrsta. Ja žena, kojoj treba nežnost, pažnja, muškarac koji će pomeriti stene i sve rizikovati i učiniti za mene. Dosta sam u životu ja bila muškarac. Potrebno mi je, za promenu, da konačno budem žena. Ja mačka, koja želim da se mazim, da pronađem toplinu kraj kamina. Ja ptica, koja još uvek želim da letim. Da izađem iz kaveza. Da obiđem celi svet. Ja pseto... šutirano, bedno, jadno, izgladnelo, razočarano. Pseto koje više ne veruje nikome i oseća da na ovom svetu više nema dobrote. Ja reka...koja moram da tečem. Koja ne umem da stanem, i odustanem...
Da li vam treba ovakva žena kao ja?

   I Z L A Z   

@ Lazar

---