Nismo jedno kraj drugog…a mogli smo biti…
Samo je trebalo nesto zrtvovati..necega se odreci….
ja-ponosa… i granice tolerancije(mada sam je zbog tebe cesto pomerala)…
ti- nekih starih navika…
mali korak ,cini se…nama je pak,bio onaj od sedam milja…
Tisina se izmedju nas uvukla…
dve suprotne obale nespojive…a mosta nigde..…
ti se starih navika nisi odrekla…
vec nastavila da se istih pridrzavas…ubacivsi njega u nasu pricu …dodelivsi mu neku tamo,kako ti kazes ….sporednu ulogu…ili pak moju rezervu…ono kao,kad nisam tu ja,upada on…
cudna neka raspodela uloga?...
ali ti si ovoj prici prepravljala scenario…ne ja…
tako da ne treba da te cudi…sto mi se upsete nije dopalo…
Bolelo je…jos te kako bolelo……ali trebalo je glumiti ravnodusnost….
dostojanstveno pokupiti svoje krpice…i otici…
sa osmehom….istina,osmehom porazenog…
dovoljno uverljivim da ti ne pokazem…na koliko si me delova slomio…
tom svojom..’’malom’’ promenom scenarija…
tebe sam izgubio…ali ponos nisam….
i dalje stoji kao prepreka tvog povratka…i tebi opasno smeta…kazes podigao sam nos…
ne mila moja..od takvih kao ti,ja dizem ruke…
nije moj ponos tepih po kom ces gaziti…
.zar si ocekivala da cu ti ga prostrti pred nogama…
kao na premijeri visokobudzetnih filmova?...
nije ovo Hollywood ,mila moja…a nisi ni ti Nikol Kidman…
mada si ulogu žene…kojoj mogu verovati…
...odigrala za Oskara….

   I Z L A Z   

@ Lazar

---