Ne volim biti s onima koji uvek sve najbolje znaju. Eto, ja mislim da ništa najbolje ne znam, pa se nekako ne osećam dobro s njima. Ne volim biti ni s onima koji, da bi istakli sebe - povrede i naprave nevažnim druge. Ne osećam se dobro ni s njima. Ne volim biti ni s onima koji su isključivi, ne opraštaju drugima greške, a ne vide svoje. Koji su oholi. Nepopustljivi. Ne znaju uzmaknuti, izvinuti se, misle da bi po njima svet trebao biti skrojen. Ne osećam se dobro ni s njima. Najdraži su mi ljudi velikog srca, otvorenog uma, oni grešni, kao i ja. Iskreni, Što plači i smeju se. Što ne lažu. Oni što skidaju zvezde s neba, ali i govore u lice sve što treba. Ljudi velikodušni. Ljudi mali. Obični. Najveći što postoje. Moji. Svačiji. Ljudi od zagrljaja. Koje bih da stegnem i nikada ne pustim. Ljudi sazdani od ljubavi i utehe. Bilo da pružaju ili primaju. Ne kažem im to. Ali mislim da i oni to sami osećaju i znaju. Stisak zagrljaja kaže sve. Znaju po tome jer ću im doći i sutra. Volim ih, jer se osećam dobro s njima. I volim da mi opet dođu.
Ne, njihove slike vam ne pokazujem jer ih i nemam. Takve ljude ljubomorno čuvam. 💕

   I Z L A Z   

@ Lazar

---