издање Матице српске у Дубровнику, 1912, штампа Српске дубровачке штампарије...
⚓
Вид Вукасовић Вулетић (1853-1933) – педагог, писац и уједно један од најзначајнијих дубровачких етнографа и историчара...
Рођен је у Брсечинама код Дубровника 1853. године, у породици Срба католика поријеклом из мјеста Градац код Неума. Образовао се за учитељско звање у дубровачком сјеменишту и Гимназији, те препарандији у Арбанасима у Задру. Након двије године учитељевања у Дубровнику, двије деценије предавао је у грађанској школи у Корчули. За то вријеме почео се бавити етнографијом и проучавањем народног блага локалног становништва, ставивши пред себе задатак његовог описивања са циљем очувања.
Занимљиво да је још тада указао на важност грчког натписа пронађеног у Лумбарди (Лумбардска псефизма), који се доцније показао као најстарији писани споменик на територији данашње Хрватске (IV вијек прије Христа).
По повратку у Дубровник од 1897. до мировине радио је као професор у женској препарандији, гдје је предавао језик, историју и географију, истовремено настављајући с етнографским радом.
Био је активан и као политичар, и то један од најзначајнијих аутономашких политичара на прелазу стољећа, те уједно и посљедњи аутономашки градоначелник Дубровника прије но што је та функција трајно прешла у руке народњака (главни циљ Аутономашке странке био је очувати посебни статус Краљевине Далмације у оквиру Аустријског царства, касније Аустро-Угарске, односно спријечити прикључење Далмације Хрватској).
Од 1907. је дописни члан Српске краљевске академије (данас САНУ), као и стални сарадник и дописник ЈАЗУ. Умро је у Дубровнику 1933. године, а сахрањен у родним Брсечинама, гдје је у родној кући иза себе оставио велику и врло вриједну библиотеку.
Сарађивао је с најпознатијим часописима свога доба: „Словинац“, „Јавор“, „Зора“, „Дубровник“, „Босанска вила“, „Српски магазин” итд.
Највећи дио Вулетић-Вукасовићевог научног опуса односи се на епиграфске споменике. Објављивао је грчке, римске, старосрпске надгробне натписе и латинске средњовековне натписе настале током периода власти Млетачке републике. Један је од првих истраживача који је почев од 1882. године обилазио некрополе стећака у Далмацији, Босни и Херцеговини. Истражујући годинама стотине старосрпских гробова по Херцеговини и Босни објавио је књигу „Биљешке о култури јужнијех Славена, особито Србаља“ (Дубровник, 1897). Ту је научној јавности представио типологију старобосанских споменика: плоча, стећак, ступац. Истраживао је сцене и представе на стећцима настојећи да их типолошки одреди и протумачи њихово значење.
Бавио се и хералдиком изучавајући грбове и родослове дубровачких породица, као и сигилографијом (у овој области изучавао је печате града Корчуле, Дубровника, српске печате из Босне, средњовековни печат Вида—Нароне, печат са Пељешца и друге). Значајан допринос дао је у истраживању Конавоског веза. Његова истраживачка интересовања обухватала су и историју цркве. Писао је о фрањевцима на Корчули у 14. и 15. вијеку, грбу босанских фрањеваца из Краљеве Сутјеске, дјелатности редовника дубровачке бискупије, женским манастирима у Дубровнику у 13. вијеку.
Дубровачка историја такође је била предмет његових истраживања, бавио се посебно историјом Јевреја у Дубровнику, златарском дјелатношћу у овом граду, енглеском влашћу на острву Корчули, документима о куги на Корчули. Проучавао је и историју ћирилице код римокатолика до краја 18. вијека у Босни и Далмацији...
Извори: Енциклопедија српске историографије, Хрватски биографски лексикон...

   I Z L A Z   

@ Lazar

---