Матрикс je назови живот. Живот у нестварности. Живот у илузији. Или када умислите да сте негде, или да сте неко - а нисте. Све је то матрикс. Ту је ум затворен. Свест потиснута. Систем који управља таквим животом је енигма. Матрикс је мултидисциоплинарна категорија која је дизајниран тако да вас задржи у стању без ваше контроле. Бити у сну је такође матрикс. Матрикс је условљена и ограничена стварност. Наметнута стварност. У сваком случају је нестварност, јер матриксом се управља ван сфере схватања. Матрикс нам се догађа. Ум је блокиран. А дугме "Излаз" не постоји.
У сваком случају нећемо погрешити ако кажемо да је матрикс врста програма. Не бркати са метавесрсом који је дигитално наметнута стварност. Јер матрикс је стање у човеку. Стање духа, стање свести, стање воље, опште стање и неконтролисано стање - које је у матриксу ваша нова стварност. Ваша неаутентична стварност, ваша нестварност. Истоветно сну.
У Матриксу човек не спава али није ни у будном стању - јер је у неконтролисаном и несвесном стању. Он не доводи у питање стварност коју опажа својим чулима. Сав фокус је на актуелни доживљај, тако да жеља за променом не постоји.
Човек у матриксу је у илузији стварности. Ту се у свести бркају и мењају стања и њихове дефиниције. У неком делу свести је свесност наменута - тако да је човек заправо самозаточеник сопственог ума. Индоктриниран. Заслепљен и зомбиран.
До јуче смо имали став да нико није својевољно у матриксу. Али актуелизацијом метаверса не смемо се држати старих уверења.
Особа у матриксу ради оно што јој се каже/наређује, а не оно што је исправно и у складу са њом, или с њеном душом. Онс је послушна попут роб. Зато се и каже да је човеков ум заробљен матриксом. Информатичким речником - наметнут ма је нов програм. Матрикс по себи јесте програм, али је и реализација у нама. Фокус је измештен чиме се негирају садржаји стварности и асктуелни тренутак.
Када кажемо да је особа зомбирана, мисли се да је у стању које није уобичајено и својствено разумном човеку.
Притиснут наметнутим програмима, у матриксу нема развоја, нема свести, нема револуције и ослобађања.
Живот у матриксу је потпуно измењен из корена. Сви животни садржаји и стања су измењени, наметнути, и прихваћени, без критичких осврта или преиспитивања.
Дроге и опијати су само добар увиод у МАтрикс, мада не и једини.
Сагласно наводима, врста матрикса је и што увече навијаш сат да те пробуди ујутро да идеш на посао. Слобода и слободна воља не постоје у матриксу.
Буди те аларм и годинама или деценијама устајеш невољно да урадиш нешто што те отупљује, што ти се не свиђа, само да би преживео. Ти имаш за циљ сигурност, а не слободу.
Живот је слобода - као што је слобода живот.
Највећа радост у вашем животу је петак, викенд. Пијење са пријатељима и одлазак на одмор.
Стално кукате и романтизујете своје сиромаштво, или с друге стране мислите да је новац све што вам треба, фокусирани на материјализам.
Верујете својим мислима и не доводите их у питање. Верујете да сте једноставно такви какви јесте и да се не можете променити.
Потпуно сте несвесни да имате ограничења, своју мрачну страну.
Нисте ни свесни своје моћи. Већ имаш став да си ти један "јадни мали ја".
Ја, жртва.
Свој живот називате судбином, несвесни да пишете сценарио и да постоји нешто што је слободна воља.
Твој најбољи пријатељ је Страх, а твој другар је Драма. И ти им верујеш.
На питање: "Како си?" често одговарате "Како мора" или "Како други хоће". Никада се не питате како сте заиста.
Верујете другима више него себи – вашој вредности и ономе што радите стално треба неко да одобри (спољна валидација је последица трауме ).
Верујете да ће се ваш живот магично променити када се нешто споља промени.
Своје поверење сте поклонили политичарима. Председник вам ведри и мрачи и подиже ветрове и олује.
А све више сазнајете да вас лажу, а ви им и даље верујете.
Не стављате себе на прво место и удовољавате свима осим себи (јер "то је себично").
Пре свега сте фокусирани на новац/безбедност и не бавите се својим талентима и страшћу („нема 'леба' у томе”).
Одбијате да радите оно што је ваша страст, што укључује и ваше таленте - плашите се осуде других и стално налазите неки изговор да не почнете да радите оно за чим вам срце гори.
Пребацујете одговорност на друге за своју несрећу и неуспех.
Пребацујете одговорност на друге за то како се осећате.
Потпуно небитне и корумпиране личности доживљавате као ауторитет и себе не доживљавате као највећи могући ауторитет у животу, јер нисте свесни да сте ви ауторитет (над собом).
Гледаш ТВ, пратиш вести и усвајаш све оно што ти „власти“ сервирају преко медија (које финансирају твојим новцем).
Држава те лаже за све твоје новце!
Тои све то знаш, ти све то видиш, али ти не реагујеш.
О, да, матрикс.
Матрикс, господо.
Стално се прилагођавате другима и поквареном систему који вас буквално меље (јер "мора") и црпи сву животну енергију (ви бирате да јој је дате).
Задовољни сте мрвицама и осредњошћу (мото „ћути и ради, може бити и горе“).
Стално тражите инстант решења, бавите се покривањем последица уместо исцељивањем узрока у свим аспектима живота (на пример, када вас нешто боли или имате проблем са нечим у себи, пијете синтетички „лек“).
Господо, зсборавили сте да консултујете узрок?
Уклоните узрок, последица нестаје.
Не постављате питања , не доводите у питање своје постојање или уверења.
Не знате који су програми/веровања нити вас је брига.
А шта вас је брига? Бринете ли за било чим у свом животу?
Да ли је могуће да сте препустили чак и себе неидентитетима.
Верујете да вас у школи уче само добре и корисне ствари за свој успешан и срећан живот.
А сваки јебени дан вас живот демантује.
Вуче вас за нос и уши.
Свим аверујете. Свему верујетре.
Богу верујете. Науци верујете.
Како? Као, како, како, како?
Па Бог и Наука нису у истој књизи.
Не чуче у ситој здради.
Не свира им иста музика.
Једни дају дипломе, други не дају.
А како сте се ви то одлучили коме да верујете?
Наука је ваш бог и религија, и ви слепо верујете "стручњацима" који су у медијима с краватам у оделима. И оно што чујете и видите за вас су чињенице и аксиоми.
Чиме ви то све пуните своју главу?
Како разликујете глупости? Или их не разликујете?
Којојм храном пуните главу?
Склони сте да испуните своју празнину храном, пићем, дрогом, коцком, сексом или неком другом активношћу која вас одваја од овде и сада и тешко вам је да будете у миру и да процесуирате своје емоције.
Мислите да вам није потребна помоћ, да све знате, потпуно несвесни колико сте условљени и програмирани.
Верујете да је стручна помоћ попут терапеута само за луде и да вам је апсолутно непотребна.
Психотерапија, коучинг, медитација, јога, реики, ји-ђинг, хипнотерапија и сличне методе су за вас потпуно бесмислене или чак секташке.
А матрикс? А матрикс?
А онда, и религије су за вас апсолутна истина. Не знате разлику између религије и духовности, нити вас је брига. Тражите Бога и мир ван (у цркви) – уместо у себи.
Превише вам је дебела Света књига.
А и све друге књиге.
Нећете улагати у себе јер је за вас лични развој губљење времена и новца.
После читања овог текста осећаћете се веома увређено/повређено, згађено и болесно.
Чуди ме да сте и довде издржали.
Јер све што сте мислили, веровали и чинили до сада вас је довело до овог тренутка и места на коме сте сада.
О, да ли сте осетили позив на промену? Или сте је свесно одбацили, јер свака промена захтева да је примените.
Шта мислите, да ли је промена најгора ствар коју можете себи да урадите? Или је одбацивање промене та најгора ствар?
Знам. Не мислите ништа.
Вама је најважније да се не таласа, да је мир до нивоа нирване.
И ви бисте све тако до краја...
Али, господо, то не може тако. Власт нема корисати од вас.
Зато сте попили ту пилулу.
А да нисте, били бисте свесни и наставили бисте да живите по старом, знајући са чиме се морате суочити и шта морате да урадите, и некако би се успут кајали за стварима које не радите и ко бисте могли бити, и какав траг можете оставити. Имали бисте осећај да ствари нису онакве какве их видите, да сте овде са неким, али бисте и даље цео живот радили оно што већина људи ради.
Да, попили је, или не, на истом сте - углавном.
И да ли сте да се отарасите Матрикса?
Пре свега, не можемо се ослободити нечега ако тога прво нисмо свесни. Човек који није свестан да је у затвору неће ни покушати да изађе из њега, јер је за њега то место дом.
А с друге стране, уколико вам је у важој пећини без прозора топло, што бисте је напуштали?
Ех, особи која није свесна да има било какав проблем не може се помоћи док сама не постане свесна да проблем постоји и ограничи га.
Само свесна особа може да одлучује.
У име несвесних и колебљивих, одлучују други.
Одлучује власт.
Господо, живот вам је као бизнис. Можеш бити добитник, али и губитник. Не, то не зависи од власти. То понајвише зависи од тебе. Зависи од тога колико се посвећујеш својој инвестицији у коју си уложио своје вредности и себе.
Себе господо улажу и они који се предају и они који се боре.
Само не завршавају на истом месту и на сити начин.
