У седишту Уједињених Нација одржаo се самит чији је циљ усвајање документа „Трансформисати свет: Агенда 2030 одрживог развоја“. Папа Франциско, који је одржао говор на генералној скупштини УН, један је од главних промотера „трансформације“ света.

Пројекат предвиђен да до 2030. промени свет коштаће 5.000 милијарди долара годишње и сачињен је од 17 тачака, са 169 специфичних циљева.

Свака обећана утопија завршава се у тоталитарној диктатури, што ће бити случај и са „Агендом 21“ на стероидима. Организација УН преузела је де факто улогу светске (глобалне) владе, са овлашћењима апсолутне власти над свим државама – без икаквих одржаних избора.

Обећања УН као самопрокламоване светске владе су грандиозна, али најаву њихове утопије треба читати између редова:

– крај сиромаштва у свим облицима; не значи да ће богати дати свој новац сиромашнима, већ централизовање монетарног система помоћу Светске Банке и ММФ ради контроле финансија, као и укидање новца преласком на „чиповање“;

– окончати глад, обезбедити храну и одрживу пољопривреду
спасоносно решење за „проблем глади у свету“ биће не само промоција, већ законска обавеза узгоја ГМО хране праћена забраном здраве, органске хране;

– осигуравање здравог живота у свим узрастима
помоћу „Codex Alimentarius“ стандарда, здрава органска храна која се купује од малих произвођача биће стављена ван закона, а „здрав живот у свим узрастима“ је јасна референца на законом обавезну насилну вакцинацију – без опције избора или њеног одбијања;

– једнако и квалитетно образовање за све; глобалистичка пропаганда „испирања мозга“ са мејнстрим медија ће прећи у школство, а образовни системи свих држава ће радити по једном заједничком програму;

– родна равноправност, нама добро познат термин обухвата обавезну дресуру деце педерастијом, трансгендеризмом, педофилијом и сличним „тековинама западне цивилизације“

– оснаживање жена у родној равноправности – лепо брендирана контрола становништва кроз принудно „планирање породице“;

– одрживо управљање водом – већ најављена приватизација свих извора пијаће воде, уз непотребно али неизбежно кљукање флуоридом;

– одржива модерна енергија за све подразумева „паметно“ очитавање, управање и даљинско искључивање енергије, праћено драстичним поскупљењем брендираним као „усклађивање цена“;

– одрживи привредни раст – отварање граница несметаној и неопорезивој циркулацији крупног капитала међународни компанија, праћено усвајањем ТТИП споразума – што ће уједно бити крај малих, самосталних приватника;

– еластична инфраструктура и промоција одрживе индустријализације – једини вид „одрживе индустријализације“ за нови светски поредак је ДЕиндустријализација, праћена тоталном контролом и максималном наплатом свих облика путовања. Фокус је на форсирању јавних превоза, лаких за контролу и наплату на штету личног превоза, које ће се остварити драстичним дизањем цена нафте, бензина и таксирања зарад „очувања животне средине“

– смањење неједнакости унутар земаља не подразумева равномерну расподелу, већ регионализацију и разбијање националних држава на ситне регије, контролисане и таксиране од светске владе стварање одрживих градова и насеља лепушкасто брендиране ћелије глобалног Гулага – под строгим и нимало дискретним надзором (пара)полицијских организација „великог брата“;

– одржива производња и потрошња – процес код нас популарно назван „стезање каиша“, редукцијом куповне моћи потрошња ће постати стварно (не)одржива, што се савршено уклапа у деинстријализацију: ништа се не производи, али то је добро зато што немате посао и плату па немате за шта ни да купите – то је визија „одрживости“;

– борба против климатских промена, првобитно названа „борбом против глобалног загревања“ након научно доказаног недостатка загревања ребрендирана је у „климатске промене“ али са потпуно истим циљем – рекетирањем сваке људске активности на земљи плаћањем пореза на дисање (Carbon Tax) приватним компанијама глобалиста;

– одрживи развој океана, мора и морских ресурса подразумева ограничење приступа морској животној средини, уз драстично смањење риболова – ради што боље контроле скупоцених права на експлоатацију минерала, нафте и гаса;

– заштита и обнова копнених екосистема – ограничење људског живота и рада на градове и насеља, онемогућавање приватне производње хране, најпре повећањем такси а потом законском забраном дати монопол ГМО као једином могућем „одрживом“ начину исхране;

– стварање мирног и одрживог друштва – најпре психијатријским приручницима, потом донетим законима међу „потенцијалне терористе“ опасне по друштво препознати су сви који се залажу за здрав живот, здраву храну, противници вакцинације и глобализма, као и независни новинари који јавност обавештавају другачије од званичних мејнстрим медија – њиховом елиминацијом створиће се једно врло мирно и одрживо друштво (послушних робова);

– јачање ресурса за спровођење глобалног партнерства „одрживог развоја“ укидањем суверенитета нација и одбрамбене моћи држава прави се „проблем“ чије ће „решење“ бити једна глобална војно­полицијска организација задужена за цео свет.

Најављеном „трансформацијом“ свет ће од глобалног села постати глобалистички Гулаг, са обећаном утопијом која ће свој крај имати у тоталитарној диктатури.

Визија новог светског поретка је глобални комунизам – али не у позитивном смислу било какве равноправности. Крајњи циљ „Агенде 21“ на стероидима је униформисана безлична светска популација.

Светско становништво без националног суверенитета, верских осећања и личног достојанства. Безлична маса стоке која је уместо жигом обележена чипом, са плаћањем пореза и такси глобалистима као једином сврхом свог постојања.

Агенда 2030 УН је рестаурација неофеудализма – са светском елитом у улози нових монарха, локалним кметовима за убирање пореза и „рајом“ чија је једина привилегија плаћање „харача“ глобалистима.

Агенда 2030 је поробљавање света без испаљеног метка.