Naše učenje i spoznavanje istine o sebi je strogo kontrolisano, iako se neiskusnom posmatraču može učiniti kako je naš edukacioni sistem jako dobar i kako nam je upravo on omogućio ovaj tehnološki napredak u kojem živimo. No iskusni promatrač, onaj koji uistinu ima nešto malo znanja koje je proizašlo iz iskustva, on vidi širu sliku i shvata da je ljudsko ‘znanje’ zapravo ‘koprena’ koja prikriva pravu stvarnost. Što mi zapravo znamo o životu i o sebi samima!? Odakle dolazi svo znanje kroz koje doživljavamo sebe i život u kojem se nalazimo!? Razmislite malo o tome i zapitajte se; ‘Zaista odakle dolazi ovo što znam o sebi, životu, univerzumu, Bogu… !?’ Prestanite čitati na nekoliko trenutaka i dajte trenutak da postavite sebi to pitanje i malo razmislite o njemu… Nije potrebno da dugo razmišljate, već tek da si postavite navedeno pitanje i da dopustite vašoj intuiciji da vam da uvid u odgovor. Jeste li probali !? Ako jeste, jeste li naslutili odgovor!? Što vam kaže vaša intuicija, što vam šapuće vaša tišina? Dolazi li vaše ‘znanje’ iz informacija koje su vam bile dostupne, to jest servirane kroz život ili vaše znanje u većoj meri dolazi iz proživljenog autentičnog iskustva? Da ne bi sada previše filozofirali i izgubili se u filozofiji, najbolje je da odmah iznesemo ono što je činjenica, ono što je potvrđeno našim životima i našim ‘sudbinama’, a to nešto je sledeće: ‘Čovek gotovo da nema nikakvo znanje o sebi, o životu i Bogu, sve što on ima jesu informacije koje dolaze iz nesavršenih izvora.’ Ako malo bolje proučimo naš sistem edukacije, ono što je prvo uočljivo je to da nas taj sistem odvlači od naše suštine i pretvara nas u svojevrsne poslušne mašine koji slede pravila i načela koja su prepoznata kao nešto što je potvrđeno od strane opšte prihvaćene nauke, to jest autoriteta. U svemu tome ima vrlo malo ili nimalo znanja, jer znanje u svojoj suštini nikada ne može delovati protiv života i onoga što sačinjava njegovu suštinu, dok ljudska ‘nauka’ čini upravo to. Kada ste došli na ovaj svet, vama je rečeno ko ste, što ste, kome i gde pripadate, kojem Bogu da se molite i koje tradicije da volite. Vi ste prihvatili sve to i danas na temelju svega toga vi živite život kojeg živite, te u isto vreme živite u uverenju da znate ko ste, što ste i odakle dolazite. No koliko sve to sve ima ikakve veze s onime što znanje uistinu jeste!? Gotovo pa nikakve!!! Razmislite malo o svemu onome što ste učili u školi i zapitajte se koliko je to ‘školsko znanje’ doprinelo kvalitetu vašeg života, u smislu da vas je obogatilo ljubavlju, slobodom, mudrošću… Ja lično još nisam susreo osobu koju je škola naučila ičemu značajnom kada govorimo o čoveku, o samome životu i njegovoj suštini. S duhovnog aspekta razumevanja života i njegovih vrednosti, škola i edukacijski sistem koji se nije menjao poslednjih nekoliko stotina godina, zapravo degradiraju ljudsku inteligenciju tako što na jednu korisnu informaciju dolazi najmanje hiljadu nekorisnih. Naše učenje i spoznavanje istine o sebi je strogo kontrolisano, iako se neiskusnom promatraču može učiniti kako je naš edukacijski sistem veoma dobar i kako nam je upravo on omogućio ovaj tehnološki napredak u kojem živimo. No iskusni promatrač, onaj koji uistinu ima nešto malo znanja koje je proizašlo iz iskustva, on vidi širu sliku i shvaća da je ljudsko ‘znanje’ zapravo ‘koprena’ koja prikriva pravu stvarnost. Recimo, kada uzmemo u obzir sve one priče o čovečanstvu kojima su nas učili u školama, sve one priče o piramidama, carstvima, religijama, bogovima i tako dalje… I kada uzmemo u obzir da danas imamo neoborive arheološke dokaze koji nam jasno govore kako gotovo ništa nije onako kako smo učili u školama, a uprkos tome naša deca i danas uče to za što znamo da nije tačno, ostaje nam samo da se zapitamo – kome je u interesu da nam laže o našoj istoriji!? Šta ako je sve ovo laž, sve ovo što znamo o sebi i svojoj vrsti? Šta ako nas lažu kada nam govore da je tamo nekada davno bilo gore nego danas i kako je upravo ovaj sistem kakvog danas imamo zaslužan za čovekov uspon? Što ako je upravo suprotno!? Sve je više i više dokaza koji nam ukazuju na to da je čovek nekada davno bio daleko, daleko naprednije biće, u svakom smislu. Govori se čak i o tome da smo mogli putovati kroz prostor i vreme otvarajući portale po svojoj slobodnoj volji. Danas je naravno sve to ismejavano na temelju toga jer je službena nauka takve stvari prikazala nemogućim i nerealnim. No što je to zapravo realnost i odakle možemo znati da naša realnost nije ograničena s namerno izmanipulisanim uverenjima? Ja lično sam doživeo iskustvo koje se suprotstavlja svemu što nas nauka uči, zakoračio sam u drugu stvarnost i mogu vam sa sigurnošću reći ovo – ništa mi o životu ne znamo, a ako budemo nastavili ‘učiti’ kao i do sada, nikada ništa niti nećemo saznati. Ne dajemo priliku nečemu drugom što vidimo ili osećamo iako ne razmemo. Iz sttrahja ga odbijamo od sebe, umesto da ga upoznamo. Nauka ima naviku da se sprda s ljudima koji tvrde da su imali kontakt s bićima koja dolaze iz drugih prostora našeg univerzuma, a kada to čini sama nauka onda je naravno mnogi drugi prate. To su oni ljudi koji nisu u stanju razmišljati van svoje skučene logike koja je sačinjena od informacija koje mogu biti dokazane nekakvom naučnom metodom. Ukratko, to su ljudi koji se strašno boje mogućnosti da nisu u upravu i takvi ljudi su ujedno najopasniji i najpodmukliji karcinom našega društva. Dakle, sve ono što znate o sebi i životu uopšteno, je u velikoj meri tek skup informacija koje su vam bile na raspolaganju da ih akumulirate kroz sve ove godine kako ste prisutni u ovom postojanju. Međutim, informacija i znanje nisu jedno te isto, ni približno tome. Kad usvojena informacija postane iskustvo u kojemu smo se ostvarili, onda tek možemo govoriti o znanju. No budite iskreni prema sebi pa recite; koliko informacija ste uistinu pretvorili u svoje iskustvo!? I tu ne mislim o površnim životnim iskustvima, već onim pravim koja ‘otvaraju oči’ ! Znanje je isto što i istina koja ima jednu nepromenjivi kvalitet, dok informacija može da ima razne kvalitete. Informacija može da bude lažna ili istinita, a najčešće je ona nešto između; dakle poluistina. Često pišem o tome kako su upravo poluistine daleko opasnije nego same laži, iz razloga jer su uglavnom složene s tačno određenom namerom, kao što to možemo naći u religijama gde su poluistine ono što daje moć onima koji su ih prodali pod istinu. Zapamtite, na isti način kako religija usađuje dogme u umove svojih sledbenika, isto čini i nauka sa svojim dogmama i svojim sledbenicima. Na kraju imamo društvo kakvo imamo, društvo koje funkcioniše po principu uverenja misleći da je uverenje koje živi zapravo znanje. Ta uverenja koja se krivo smatraju znanjem stvaraju duboke podele u društvu, podele koje dovode do sukoba i raznih nevolja. Tamo gde postoje sukobi, bezumlje, nasilje i nepravda bilo kakve vrste, tu znanje nije prisutno. Jer kao što smo rekli, znanje baš poput istine i ljubavi, nikada ne ide protiv suštine života. Jednom je jedan veliki učitelj rekao; ‘Oprosti im, jer oni ne znaju šta rade!’ 
|
