Što jasnije vidimo budućnost, to je veće iskušenje da od nje načinimo viši cilj. Kada čoveku nije poznata budućnost, on je svestan da su njegova najviša zaštita samo ljubav prema Bogu i etika.

Znate li zašto su se u Bibliji tako okrutno ophodili prema gatarama i astrolozima? – pitao sam jednu ženu koja se bavila gledanjem u karte.

“Verovatno zbog toga što su davali netačne informacije?” – pretpostavila je žena.

“Ne, nego zato što su davali tačne. Opasno je znati budućnost.”

“A zašto onda vidovnjaci proriču budućnost i normalno se osećaju?”

“Proroci nisu slučajno davali neodređen odgovor. Mi smo veoma zavisni od budućnosti – ona nas stvara. Međutim, što jasnije vidimo budućnost, to je veće iskušenje da od nje načinimo viši cilj. Kada čoveku nije poznata budućnost, on je svestan da su njegova najviša zaštita samo ljubav prema Bogu i etika - okrenut trenutku života.

Što preciznije znamo budućnost, to je veće iskušenje da, ne menjajući sebe, izmenimo svoju sudbinu, što se po pravilu tužno završava. Prema tome, nije svakome dato da zna budućnost. Informacija koju dobijamo mora nam ostaviti mogućnost izbora. Koliko je čovek unutar sebe pravilno orijentisan, toliko će i put koji odabere biti ispravniji.

Koliko god to čudno zvučalo, kada klijentu saopštavate netačnu informaciju vezanu za budućnost, makar i ne bila loša, to nije tako opasno po njegovo zdravlje, a nekada može biti čak i korisna. Međutim, tačna informacija može uništiti čoveka.”

“Dobro, recite mi što govorite pacijentima kada vidite njihovu budućnost?”

“Kao prvo, nikada im ne pričam o onome što zaista vidim. Kažem im: „Možda će vam se dogoditi to, to i to…”. To „možda”, ne označava da će se obavezno i dogoditi. Govorim, takođe: „Ako se ne promenite, može se dogoditi sledeće…” Tako čovek počinje shvatati da menjajući sebe, menja i svoju budućnost.

Zabranjujem sebi da vidim što će se konkretno dogoditi u budućnosti jer se to kosi s etikom.”

Sergej Lazarev, “Ljubav”, knjiga br. 3