- Važno je istaći da frekvencijski opsezi u kojima će raditi 5G (700mhz i 3.6ghz, 26ghz, 36ghz) obuhvataju frekvencije koje su i do sada korišćene u telekomunikacijama, ali će sada, zbog promene tehnologije, njihova namena biti preimenovana. Dakle, brojni uređaji elektronskih komunikacija već godinama rade na frekvencijama na kojima će raditi 5G i do sada to nije smetalo ni pticama, ni pčelama, ni građanima. Napomenimo da Srbija ima vrlo stroge propise u pogledu nejonizujućeg zračenja u koja spadaju ona koja su proizvedena u radiofrekvencijskim opsezima - kaže profesorka Reljin.

Jedini štetni efekat - toplota

Zračenja, inače, mogu biti nejonizujuća i jonizujuća. Jonizujuća mogu biti opasna jer mogu promeniti molekule u ljudskom organizmu, i ova vrsta zračenja funkcioniše na visokim frekvencijama. Jonizujuće, odnosno štetno zračenje, emituju solarijumi, rendgeni i naravno radioaktivni izvori. S druge strane, nejonizujuće zračenje odvija se na niskim frekvencijama, što je bezopasno, a ovakvu emisiju dobijamo od mikrotalasnih pećnica, mobilnog telefona, radio i televizijskih aparata. Dakle, i u telekomunikacijama.

- Ukoliko se koriste velike snage, kao štetno dejstvo mogu da proizvedu termički efekat. Stoga se ne preporučuje da se mobilni telefon drži predugo na ušima. Uostalom, smart telefoni se sve više udaljavaju od glave, jer su nove aplikacije takve da je potrebno da se gleda ekran - kaže Reljin.

"Seku drveće zbog 5G"

Na interenetu se mogu naći i informacije o tome da će se zbog 5G mreže uklanjati drveće.

- Ovo je potpuno besmisleno i to stoga što su sve postojeće mreže projektovane na osnovu karakteristika sa terena koje su sadržane u tzv. klater mapama koje sadrže detaljne podatke o okruženju, a to znači o slabljenjima izazvanim šumama, parkovima, zgradama itd. Uklanjanje drveća bi promenilo okruženje i stvorilo bi smetnje u sistemima elektronskih komunikacija koji već rade oko nas. Stoga, velike intervencije u okruženju za elektronske komunikacije nisu poželjne - objašnjava profesorka, koja je ujedno i pomoćnica ministra u Sektoru za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije.

Pored ovih netačnosti, pojavile su se i lažne vesti u Holandiji, kaže naša sagovornica.

Pomor ptica

Taj aspekat priča o "opasnostima" koje donosi 5G mreža tiče se priče o navodnom pomoru ptica.

- Neprimerena hajka na mobilne sisteme pete generacije dobila je najveći podstrek kada je Džon Kuls, poreklom iz Holandije, objavio da je u periodu od 26. oktobra do 2. novembra 2018. godine došlo do pomora ptica u Hagu. Kuhles (prema sopstvenim navođenjima - samostalni istraživač UFO letilica) objavio je da su u to vreme vršena testiranja opreme za 5G sisteme i to u opsegu 7.5GHz. Ovu vest Kulsa je na društvenoj mreži preuzela osoba koja ima veliki broj pratilaca i tako je lavina negativnih komentara krenula - priseća se profesorka i dodaje da navodi ovog Holanđanina nisu tačni.

Treba imati u vidu da snaga opada sa kvadratom rastojanja, od izvora do antene, pa se na poziciji građana koji će od bazne stanice biti neminovno udaljeni, emisija je još slabija.

- Dakle, bazne stanice 5G ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi. Ne predstavljaju ni opasnost po biodiverzitet jer se, po pitanju snaga i frekvencija ništa nije promenilo u odnosu prethodni period: sve frekvencije su već korišćene za neku drugu namenu - zaključuje priču o štetnosti profesorka Reljin.

Pazi, snima Veliki brat!

Još jedna od teorija koje se vezuje za 5G mrežu i koja, čini se, ponajviše izgleda kao teroija zavere, jeste ona o moćnicima koji će zloupotrebiti ovakvu tehnologiju za nadzor građana.

Sakupljanje podataka, praćenje na svakom koraku... Podmetanje dosadnih reklama na osnovu informacija koje smo dragovoljno podelili na društvenim mrežama, bio bi mačji kašalj u odnosu na manipulacije koje bi "Veliki brat" mogao da sprovodi pomoću 5G.

Profesorka Reljin, međutim, kaže da takvim sumnjama nema mesta u realnosti.

- Ona pre svega napominje da praćenje i snimanje građana bez sudskog naloga, nije dozvoljeno, ali ističe još važniji aspekat, a to je da ova ideja jednostavno - nema smisla.

- Radi se o ogromnoj količini podataka koje bi, u tom slučaju, negde trebalo smestiti i memorisati. To je NEVEROVATNO skupo i nema smisla raditi. Mi smo suviše mala država, a ni bogatije nemaju te mogućnosti. To, pored svega, nema nikakve veze sa 5G.

Ona kaže da se trenutno određenim nadzorom vrši kontrola saobraćaja, ali i da se obavlja pomoću 4G tehnologije, kao i trenutno nema potrebe za proširivanjem.

Primena 5G

Iza sih teorija dolazi priča o onome čemu zapravo služi 5G mereža.

Naime, primene 5G sistema su naročito važne u oblastima u kojima se zahteva izuzetno malo kašnjenje signala ili prenos velike količine podataka u realnom vremenu.

· Telemedicina - prenos i obrada medicinskih signala. Operacije se obavljaju na daljinu već dugi niz godina, ali sa 5G, to je bezbednije jer su kašnjenja mala.

· Dronovi postaju mogućnost dostave paketa.

· Virtuelna stvarnost: primena koja omogućava edukacije i vežbanje na modelima za procese koji su opasni ili komplikovani. Na primer, hirurg se obučava za specijalne operacije u virtuelnim, umesto u realnim uslovima, što je bezbednije.

· Kontrola useva i daljinski kntrolisane, automatizovane aktivnosti vezane za navodnjavanje, zaprašivanje i veštačko đubrenje useva. Tako bi se sprečilo prekomerno đubrenje i zaštitile ptica, pčela leptirovi od otrova, a naravno i nas ljdui, koji jedemo te useve.

· Kontrola saobraćaja i mogućnost kretanja vozila bez vozača.

· Magacini bez posade u kojima bi roboti pakovali i slali na odredište robu koja bi se naručivala preko interneta.

Neke od ovih primena već postoje i u starim tehnologijama, kaže Reljin, ali u 5G one postaju bezbednije.

Kako se razvijala tehnologija

· Prva generacija mobilnih sistema je bila realizovana u analognoj tehnici - nastala sedamdesetih godina prošlog veka. Prenosila je govor i bila je poznata po tome da su telefoni bili velikih dimenzija.

· Druga generacija (2G) se pojavila osamdesetih godina I to u digitalnoh tehnici. Omogućava, pored prenosa govora, prenos poruka (SMS), konferencijske pozive i uvela je roming kao mogućnost komunikacije u mrežama različitih mobilnih operatora.

· Treća generacija (3G) je prva obezbedila internet i prenos video signala, sa sadašnje tačke gledišta, skromnog kvaliteta. Tu su i prve videokonferencijske veze.

· Četvrta generacija (4G) je uvela značajna poboljšanja u mobilne sisteme: velike brzine prenosa, efikasni prenos videa, internet relativno velikih brzina. Ova tehnologija je zasnovana na velikim novinama u kodovanju i prenosu signala. Ona nije kompatibilna sa 3G, ali telefoni se prave tako da u sebi sadrže i tu mogućnost kako bi radili u postojećim mrežama treće i druge generacije. Tehnologija 4G je poznata je i po nazivu LTE (Long Term Evolution, evolucija u dugom periodu).

· Peta generacija (5G) je nastala evolucijom iz 4G, odnosno uvođenjem poboljšanja u tehnologiju 4G. Poboljšanja su, pre svega, vezana za velike brzine i izuzetno mala kašnjenja signala koja su na nivou percepcije ljudskog organizma, a to je do 10 milisekundi (milisekunda je hiljaditi deo sekunde – poređenja radi, prosečno trajanje izgovorenog sloga je oko 70 milisekundi).

Zašto je ovo važno?

- Pet-ge se onda može koristiti za primene u kojima se veštačkom inteligencijom postiže kotrola procesa bez učešća čoveka - zaključuje u razgovoru za "Blic" prof. dr Irini Reljin.

5G u Srbiji

Podsetimo, u Naučno-tehnološkom parku "Beograd", krajem juna, puštena je u rad prva 5G bazna stanica u Srbiji, a plan je da se mreža u komercijalnoj upotrebi na teritoriji naše zemlje pojavi za otprilike godinu dana, nakon izgradnje čitavog ekosistema i potrebne infrastrukture.

Peta generacija mobilnog interneta donosi višestruko uvećane brzine protoka, veću pokrivenost i kapacitete i gotovo potpuno odsustvo kašnjenja u prenosu podataka. Brzine koje nudi su od 10 do 100 puta veće od trenutno dostupnih, a očekuje se da će najveću primenu imati u automatizaciji i kontroli proizvodnih procesa, medicini, komunalnim uslugama, poljoprivrednoj i automobilskoj industriji.