Matrix je realnost koja se percipira čulima kao materijalni, fizički svet, svet objekta, a zapravo se sastoji od morfogenetičkih polja niskih vibracija. David Bohm, poznati kvantni fizičar i jedan od prvih sa idejom holografskog svemira, nazvao bi ga eksplicitnom realnošću. On objašnjava ovaj naš svet kao iluziju koji izvire iz drugog jednog sveta gde sve mogućnosti već postoje, a to je implicitna realnost.

Mi jednostavno iz implicitnog sveta manifestujemo jednu mogućnost u eksplicitni svet, što postaje naša realnost. To radimo svake sekunde. Svesno ili nesvesno.

Pošto je Matrix svet objekata, materijalnih stvari i formi, pitanje je šta sve podrazumevamo pod objektima? Objekti nisu samo neživi predmeti, već i živa bića sa svojim telima, ali i MISLI (kao i misaone strukture i koncepti-ideje, verovanja, uverenja, ideologije, naučni sistemi), takođe i EMOCIJE! Znači, misli i emocije su takođe suptilni, nešto finiji objekti.

Ego kao nešto što nastaje identifikacijom sa telom, mislima, emocijama i čak predmetima, isključivo funkcioniše kroz Matrix, kroz identifikaciju sa njegovim programima (poljima). Naša pažnja se od detinjstva usmerava na Matriks, tako da za većinu ljudi identifikacije sa raznoraznim morfičkim poljima i jeste jedina realnost koju poznaju. Iako se čovek rađa kao celovito biće, programi Matrixa će ga vrlo brzo učiniti nepotpunim, necelovitim, jer se Matrix hrani životnom energijom.

Jedna od glavnih osobina Matrixa je ono što je Heraklit uočio- SVE TEČE SVE SE MENJA. U Matrixu ne postoji ništa apsolutno. Sve se menja iz jednog u drugi trenutak i kao što znamo objekti su propadljivi, trošni i nemaju osobinu večnog trajanja. Za Matrix su vezane kategorije vremena i prostora. U njemu postoji prošlost i budućnost kao iluzije percepcije naših čula i našeg uma.

Sledeća osobina Matrixa je dualnost ili polarnost. U Matrixu sve se pojavljuje u vidu suprotnosti- južni-severni pol, sreća-tuga, zdravlje-bolest, uspeh-neuspeh, aktivnost-pasivnost, crno-belo... Te suprotnosti su u stalnoj borbi i pošto sve teče sve se menja, konstantno se smenjuju.

Zašto je sve ovo bitno sa aspekta naših života? Čovek ima urođenu težnju ka apsolutnom, ka savršenstvu. Otud potreba za raznoraznim identifikacijama. Tražeći apsolutno i savršeno (a tražimo ih isključivo intelektom!) u Matriksu čije su karakteristike takve kakve su, čovek je jednostavno osuđen na patnju. Formirajući i jačajući svoj ego čovek se vezuje i postaje opsednut svojim željama, od čega zavisi njegovo stanje sreće ili nesreće.

Čovek u Matrixu bukvalno biva uzgojen i dresiran i na taj način uslovljen- ako uradiš ovo, dobićeš ono; ako budeš ovakav ili onakav, svi ćete voleti; ako ne postupiš u skladu sa pravilima, bićeš crna ovca i slično. Sve nas to vodi daleko od izvornog identiteta, izvornog, autentičnog Ja, naše duše, jer se gubimo u igrama i ulogama koje nismo sami osmislili. Na taj način gubimo životnu energiju, nikad nismo zadovoljni, jer osećamo nepotpunost – stalno nam nešto nedostaje. Umesto u sebi krivce tražimo spolja, mrzimo, ljutimo se, besni smo na druge. Konstantno živimo u strahu, osećaju krivice, nešto nas boli, fizički se raspadamo. I što je najgore većina bez te drame ne može da živi, jer ego u svemu tome pronalazi i jača sebe.

Neverovatno koliko bespotrebne patnje postoji na svetu, gledamo i uveravamo se u to svakodnevno. A rešenje jednostavno, svima pristupačno, jer se oduvek nalazi u nama - ČISTA SVEST, odnosno POSMATRAČ, kojeg ne spoznajemo jer je Um ograničen na svoje programe i time na programsku realnost.