Smrt najvoljenijeg tajnog agenta rasplakala ceo svet: Kako je običan kamiondžija postao najveća zvezda Holivuda!

Tomas Šon Koneri je rođen 25. avgusta 1930. godine u siromašnoj edinburškoj četvrti u Škotskoj

Kada je daleke 1962. izgovorio My name is Bond, James Bond ušao je u istoriju kao najpoznatiji tajni agent na svetu s dozvolom za ubijanje u službi Njenog Veličanstva. Postoje dve verzije događaja, kada je u pitanju Konerijev izbor za Džejmsa Bonda. Jedna je da su ga producenti Salcman i Brokoli pozvali na audiciju nakon što su ga slučajno videli kroz prozor “dok je koračao gipko kao panter, i odmah ga zarobili”. Iako je Koneri bio izuzetno bahat na audiciji, na kojoj se pojavio neuredan, u preširokim pantalonama i prevelikom džemperu, te odbio da pročita određeni tekst, dobio je ulogu. Među konkurentima je bio i glumac Dejvid Niven, koji je Flemingu navodno poslužio kao inspiracija za lik Bonda.


Druga verzija je da je Koneri ulogu dobio zahvaljujući glasovima čitalaca Daily Expressa, a u konkurenciji su bili Reks Harison, Trevor Hauard, Keri Grant i Rodžer Mur. Zanimljivo je da se Jan Fleming, tvorac lika legendarnog agenta, svim silama borio da Koneri ne bude izabran za ulogu. Smatrao ga je nedovoljno otmenim i premišićavim, ali je odlučujuću reč imala Flemingova supruga, tvrdeći da je upravo Koneri idealan Džejms Bond.


Nakon prvog filma iz serijala Dr. No, niko nije sumnjao u ispravnost izbora, a Fleming je čak u kasnijim romanima dodao da Bond ima škotske krvi. Usledili su, zatim, Iz Rusije s ljubavlju, Goldfinger, Operacija Grom, Samo dvaput se živi i Dijamanti su večni, u periodu od 1962. do 1971. godine.

Za ljubitelje Džejmsa Bonda širom sveta, samo je Šon Koneri pravi i jedini agent 007.


Tomas Šon Koneri je rođen 25. avgusta 1930. godine u siromašnoj edinburškoj četvrti u Škotskoj. Otac Džozef bio je vozač kamiona, a majka Eufamija Meklin sluškinja. Mali Tomas je od najranijeg detinjstva morao da zarađuje, te je radio kao dostavljač mleka za jednu funtu nedeljno.

Kao 13-godišnjak, nimalo zadovoljan načinom života, napušta školu i porodicu kako bi se prijavio u Britansku mornaricu, iz koje je otpušten posle tri godine zbog zdravstvenih problema. Do danas su ga na te dane podsećale dve tetovaže na ruci, Mum and Dad i Scotland Forever.

Kako bi preživeo, počinje da radi različite poslove, bio je zidar, vozač kamiona, čuvar, slikarski model, maneken za kupaće kostime… Nakon što se sasvim slučajno priključio mornarskom horu u Londonu, počinju da ga zanimaju gluma i scenski nastup. Godine 1951. je debitovao u pozorištu u predstavi South Pacific.

Kao mladić strastveno se bavio bodi bildingom i dobio nadimak Big Tam. Pod imenom Tom Koneri učestvovao je na izboru Mister Universe 1953. godine i zauzeo treće mesto. Posle tog sportskog uspeha nastupio je u nekoliko pozorišnih predstava, te ostvario manje uloge u televizijskim filmovima i serijama. Godine 1968. s Lanom Tarner snima Another Time, Another Place, a naredne igra negativca u filmu Tarzanova najveća avantura. Iz tog razdoblja vredi spomenuti i epizodnu ulogu u filmu Najduži dan, s mnogobrojnim glumačkim zvezdama: Henri Fonda, Džon Vejn, Robert Mičam…


Nikad ne reci nikad

Iako je zahvaljujući filmovima o Džejmsu Bondu postao slavan u celom svetu, Koneri nije bio zadovoljan time. Nije želeo da ga publika pamti po jednoj ulozi. U narednim filmovima pokušavao je da se izgledom što više udalji od lika prepoznatljivog britanskog agenta. Bio je veoma uporan i prihvatao najrazličitije uloge koje su mu dopuštale što veće transformisanje izgleda. Skoro neprepoznatljivo je izgledao u filmu iz 1974. Zardoz, reditelja Džona Burmana, gde je imao dugu pletenicu, ogromne brkove i bio omotan u neobičnu crvenu odeću. Usledile su uloge u avanturističkim, akcionim, ratnim i vestern filmovima… Iako je obećao da više nikada neće biti tajni agent, 1983. prihvata tu ponudu poslednji put i snima svog poslednjeg Bonda, Nikad ne reci nikad, koji nije dostigao uspeh prethodnih.



Ime ruže

Sredinom 80-ih Konerijeva karijera je donekle posustala, mada je i tokom tog perioda ostvario nekoliko veoma značajnih uloga. Godine 1986. glumio je u prvom i najboljem filmu Highlander serijala, kao i u hvaljenom Ime ruže, za koji je dobio nagradu BAFTA. Zanimljivo je napomenuti da kompanija Columbia Pictures nije htela da finansira Ime ruže upravo zbog Konerija. Smatrali su da mu je karijera krenula nizbrdo i da njegovo ime neće privući dovoljnu pažnju publike. Film je, ipak, postao pravi hit i danas uživa kultni status. Godinu posle, Šon Koneri osvaja jedinog Oskara za ulogu irskog policajca Džima Malonea u De Palminom filmu Nedodirljivi.

Unuci, golf i viski

Šon Koneri je od 1962. do 1973. godine bio u braku s glumicom Dajan Silento, s kojom je imao sina Džejsona (1963). Od 1975. bio je u braku sa francusko-marokanskom umetnicom Mišelin Rokebrin, s kojom je živeo povučeno, uglavnom u Španiji i u Los Anđelesu. Uživao je u druženju s unucima, golfu i škotskom viskiju. Kako je stario i bivao zreliji, Koneri je ženama postajao sve privlačniji, a na listama najseksi ljudi iz šoubiznisa i seks-simbola često je zauzimao mesto pri i na samom vrhu.


Imao je 60 godina kada ga je magazin People proglasio najseksepilnijim živim muškarcem, na šta je reagovao rečima: “Hvala Bogu, dobro je dok nisam najprivlačniji mrtav muškarac.” Godinu posle, časopis Empire ga je proglasio sedmom najprivlačnijom filmskom zvezdom svih vremena. Ispred Konerija su se našla samo dva muškarca – Robert Redford i Džoni Dep.

Mnogim obožavaocima slavnog glumca nije poznato da je potpuno ćelav, te da je u gotovo svim filmovima, čak i onim iz 60-ih, nosio tupe. Kosu je počeo gubiti veoma rano, kao 20-godišnjak, ali to privatno nikada nije krio.


Politički angažman

Kraljica Elizabeta ga je 1999. godine proglasila vitezom, uprkos tome što je Koneri otvoreno podržavao Škotsku i rad Škotske nacionalističke partije koja traži samostalnu i nezavisnu Škotsku izvan Velike Britanije. Godine 2007. je pokrenuo internet TV kanal, kako bi se na njemu češće pojavljivao vođa stranke. Koneri je davao punu podršku stranci i izrazio nadu da će do 2010. postati najjača u Škotskoj. “Znam da je ova stranka uistinu škotska i da ima izvrsne ideje. Ukoliko se realizuju, možemo da očekujemo pozitivne promene za škotski narod i celu Škotsku. Zajedno možemo započeti novu eru optimizma i napretka”, rekao je prilikom predstavljanja TV kanala.



Škotski akcenat

Iako su mnogi prigovarali njegovom izgovoru i tvrdili kako ima jedan od najgorih naglasaka na filmu, Koneri ga nikada nije menjao bez obzira na to koji lik tumačio. I upravo je taj"užasni škotski akcenat" vremenom postao njegov zaštitni znak i zbog njega je dobio ponudu da svoj glas pozajmi zmaju Draku u filmu Dragonheart uz 1996. godine. Zanimljivo je da su kompjuterski animatori proučavali i njegove pokrete i mimiku kako bi ih preneli na lik i pokrete zmaja.

Povlačenje

Poslednjih godina Koneri nije mnogo snimao: 2000. godine je za dramu Finding Forrester dobio mnogo pohvala i dobrih kritika, a tri godine kasnije je još jednom bio akcioni junak u ekranizaciji stripa Liga izuzetnih džentlmena, koja se nije proslavila. Prihvatio je još jednom Džejmsa Bonda, tačnije pozajmio mu je glas 2005. u video-igri pod nazivom Džejms Bond 007: Iz Rusije s ljubavlju. Godine 2012. pozajmio je glas i glavnom junaku animirane avanturističke komedije Sir Billi.


Nakon što je objavio da se povlači iz glume, usledila je ponuda za četvrti nastavak Indijane Džonsa. Na veliku žalost ljubitelja ovog serijala, kao što je ranije odbio i ulogu Gandalfa u trilogiji Gospodar prstenova, Šon je odbio ulogu istraživačevog ekscentričnog oca, iako je tvrdio da se nikada nije zabavljao kao na snimanju filma Indijana Džons: Poslednji krstaški pohod.

Džordž Lukas je više puta izjavio da mu je lik Džejmsa Bonda bio velika inspiracija prilikom stvaranja lika Indijane Džonsa i čitavog serijala. “Ko drugi bi mogao da igra Džonsovog oca nego tip zbog koji me je inspirisao u stvaranju svega toga, Džejms Bond glavom i bradom.”

Šon Koneri preminuo je danas u 90. godini, saopštila je njegova porodica.


portalIzlaz na portal         Predhodna stranica         Na pocetak ove stranice