Koliko god svi želeli isto, da ova planeta i svi na njoj konačno zažive životom dostojnim ljudskog bića, poenta nije u sedenju, čekanju i navijanju kad će ovo ili ono, nego je stvar u tome da to vreme trebamo iskoristiti da spoznajemo i rastemo, a sistem će propasti onda kada smo se kao duše kolektivno dogovorili da se to dogodi u ovoj našoj inkarnaciji.

Ne znam zašto, ali zadnjih par dana mi stalno odzvanjaju reči: “Ništa više neće biti isto!”. Govorim naravno o resetu sistema. Istorija to nameće.

Pošto ja čekam na ovo više od 25 godina, u međuvremenu sam naučio “čekati”. Kako? Tako što više nikoga i ništa – ne čekam. Vreme sam koristio da učim, radim na sebi i jednostavno prihvatam život onakav kakav je.

Naime, previše puta u prošlosti sam čekao da se ovaj nepravični sistem konačno uruši u svoj svojoj trulosti, bestijalnosti i neljudskosti, ali pošto se to tada nije događalo, shvatio sam da ja nisam tu da budem dežurni buntovnik, nego da sam tu da naučim nešto o sebi. I onda sam počeo učiti – o tome ko sam ja u suštini i šta je ovaj sistem u celini. Shvatio sam važnu stvar – da sve što mi smeta kod ovog sistema je ustvari objekt mog učenja o sebi, a ne o sistemu. Problem je moj prilaz!

Pronašao sam “gde se palim” i što je još važnije dobio u sebi odgovor zašto tako burno reagujem. Sve i svi koji su palili emocionalne dugmiće u meni, bili su predmet mog rada na sebi pa time i sistem u kojem živim. I onda sam to (godinama) čistio u sebi.

Shvatio sam još jednu važnu stvar – ja, kao duša, sam došao namerno na planetu u ovom vremenu da steknem iskustvo življenja u jednom takvom sistemu. I kada sam se pomirio s odlukom moje duše, prestao sam čekati da se konačno dogodi taj globalni reset i da truli sistem propadne. Nekako u to vreme, kada sam shvatio te stvari, zanimljivo i sistem me je počeo manje pritiskati. A to mi se najviše otvorilo ove godine.

Ali sve to počelo da se otvara ranije. Posle još nekoliko godina, sistem i ja konačno smo se kraju pozdravili i otišli svako na svoju stranu. Danas živim tako da mi sistem više ne smeta jer sam izašao iz njega iako naizgled i dalje živim u njemu. (To ne znači da i dalje ne mislim da ga treba srušiti!). Ja nisam nekonstruktivan. Ruše destruktivci. Sebe smatram graditeljem. Ja želim da imam takvo mišljenje o sebi. A ne buntovnik bez raloga. Ko j epobedio sistem? PA jedan Gandi ili Če Gevara.

I taman kad me je prestalo zanimati kada će slom sistema, kada sam postao ravnodušan i nisam više bio vezan za taj podatak, k’o za inat moji vodiči i učitelji počeli su mi konačno davati informacije o tome šta se stvarno događa na planeti i u kosmičkom prostoru oko nje. Očigledno je da su vodiči čekali dok nisam naučio sve te bolne lekcije o sebi i kad sam se konačno odvezao i misaono i emocionalno od sistema, tek tad sam mogao rukovati informacijama koje sam dobijao, a da se i dalje ne vežem za njih. Uh rad na sebi zna biti jako naporan

Te podatke i informacije nisam dalje širio jer su u početku bili samo za moju “internu” upotrebu. Kasnije, nešto od toga bih puštao malo širem krugu prijatelja, ali samo kad bi to bilo u službi njihovog ličnog rasta i učenja. Ovi što dele recepte za ljubav i hranu... njima ne, ne!>

Isti stav imam i danas – informacije koje dobijem ponekad, trebaju biti više namenjene našem duhovnom spoznavanju i rastu nego u svrhu zadovoljenja našeg ega i uma koji bi želeli sve znati unapred. A to ponajviše žele oni koji neće da razmišljaju.

Sad već pomalo shvatate šta želim reći – koliko god svi želeli isto, da ova planeta i svi na njoj konačno zažive životom dostojnim ljudskog bića, poenta nije u sedenju, čekanju i navijanju kad će ovo ili ono, nego je stvar u tome da to vreme trebamo iskoristiti da upoznajemo i rastemo kao duše i da je to, u suštini, jedini razlog zašto smo ovde. Čovek raszte s problemima. A sistem će propasti onda kad smo se kao duše kolektivno dogovorili da se to dogodi u ovoj našoj inkarnaciji.

Eto tako...

I, zato, dok napeto iščekujemo nove, pozitivne vesti, možda bi bilo bolje iskoristiti još to malo vremena da počistimo iz sebe ono što je preostalo i time za još jednu mrvicu dignemo dosegnutu nivo svesti. Jer, suština igre i jeste u tome – podići se na viši nivo Svesnosti i otići na viši nivo vibracije. Zašto?

Jedino dostignuti niovo Svesnosti ne možemo izgubiti i jedino se on prenosi iz života u život. TO je naše jedino bogatstvo koje nosimo sa sobom “u grob” i jedino bogatstvo s kojim se ponovno rađamo u nekoj novoj inkarnaciji, na nekoj drugoj planeti i u nekim drugačijim sistemima. To je ono po čemu će nas pamtiti. I to govori da je to što smo uradili od sebe bilo ispravno!

I da se vratimo na početak teksta: mnogi od vas već osećaju da ovog puta čekanje izgleda daje željeni rezultat. I da ćemo, osim novog, čistog neba i sasvim drugačije atmosfere svuda, uskoro videti i sve društvene, socijalne, ekonomske i duhovne promene na našoj dragoj plavoj planeti. I da – više nikad ništa neće biti isto!

Primećujete li?