Pronašao sam “gde se palim” i što je još važnije dobio u sebi odgovor zašto tako burno reagujem. Sve i svi koji su palili emocionalne dugmiće u meni, bili su predmet mog rada na sebi pa time i sistem u kojem živim. I onda sam to (godinama) čistio u sebi. Hm, i tako celi život.

Shvatio sam još jednu važnu stvar – ja, kao duša, sam došao namerno na planetu u ovom vremenu da steknem iskustvo življenja u jednom takvom sistemu. I kada sam se pomirio s odlukom moje duše, prestao sam čekati da se konačno dogodi taj globalni reset i da truli sistem propadne. Nekako u to vreme, kada sam shvatio te stvari, zanimljivo i sistem me je počeo manje pritiskati.

Eto vam dokaza. Ja sam celog života želeo da vidim oivaj sistem na kolenima. I videću ga. Zato sam se rodio! Zar je to malo? Gledaš civilizaciju kako "cvili". Maestralno.

Čačkamo se mi od početka. Ali sam imao period razdvajanja. Popričaš, pročitaš neku knjigu, naučiš u školi. I shvatiš da ima i drugih načina. Posle još nekoliko godina, sistem i ja konačno smo se kraju pozdravili i otišli svako na svoju stranu. Danas živim tako da mi sistem više ne smeta jer sam izašao iz njega iako naizgled i dalje živim u njemu. (To ne znači da i dalje ne mislim da ga treba srušiti!)

I taman kad me je prestalo zanimati kada će slom sistema, kada sam postao ravnodušan i nisam više bio vezan za taj podatak, k’o za inat moji vodiči i učitelji počeli su mi konačno davati informacije o tome šta se događa na planeti i u kosmičkom prostoru oko nje. Očito je da su vodiči čekali dok nisam naučio sve te bolne lekcije o sebi i kad sam se konačno odvezao i misaono i emocionalno od sistema, tek tad sam mogao rukovati informacijama koje sam dobijao, a da se i dalje ne vežem za njih.

Te podatke i informacije nisam dalje širio jer su u početku bili samo za moju “internu” upotrebu. Kasnije, nešto od toga bih puštao malo širem krugu prijatelja, ali samo kad bi to bilo u službi njihovog ličnog rasta i učenja. Nije bilo svako vreme baš uputno za širenje tih veasti.

Isti stav imam i danas – informacije koje dobijem ponekad, trebaju biti više namenjene našem duhovnom spoznavanju i rastu nego u svrhu zadovoljenja našeg ega i uma koji bi želeli sve znati unapred.

Sad već shvatate šta želim reći – koliko god svi želeli isto, da ova planeta i svi na njoj konačno zažive životom dostojnim ljudskog bića, poenta nije u sedenju, čekanju i navijanju kad će ovo ili ono, nego je stvar u tome da to vreme trebamo iskoristiti da spoznajemo i rastemo kao duše i da je to, u suštini, jedini razlog zašto smo ovde. A sistem će propasti onda kad smo se kao duše kolektivno dogovorili da se to dogodi u ovoj našoj inkarnaciji.

I, zato, dok napeto iščekujemo nove, pozitivne vesti, možda bi bilo bolje iskoristiti još to malo vremena da počistimo iz sebe ono što je preostalo i time za još jednu mrvicu dignemo dosegnutu nivo svesti. Jer, suština igre i jeste u tome – podići se na viši nivo Svesnosti i otići na viši nivo vibracije. Zašto?

Jedino dosegnutu nivo Svesnosti ne možemo izgubiti i jedino se ona prenosi iz života u život. TO je naše jedino bogatstvo koje nosimo sa sobom “u grob” i jedino bogatstvo s kojim se ponovno rađamo u nekoj novoj inkarnaciji, na nekoj drugoj planeti i u nekim drugačijim sistemima.

I da se vratimo na početak teksta: mnogi od vas već osećaju da ovaj put čekanje izgleda daje željeni rezultat. I da ćemo, osim novog, čistog neba te sasvim drugačije atmosfere svuda, uskoro videti i sve društvene, socijalne, ekonomske i duhovne promene na našoj dragoj plavoj planeti. I da – više nikad ništa neće biti isto!

I neka ne bude više isto! Ali nekako imam utisak da sam samo kritikovao sistem i očekivao da se samo on promeni. Znam, znam, da ste i vi to osetili.

Čekanje na reset sistema i rad na sebi moraju ići zajedno, inače nema smisla i nema efekta, jer sve će se ponoviti na neki drugi način.