Lečenje travkama

IĐIROT [acorus calamus]

Narodni naziv: baban, indjirot, igirot, kalamus, mirisava trska, mirisni koren
Opis biljke: Ova biljka raste u močvarama pored reka i mora. Poznata je hiljadama godina na Istoku, a u srednjem veku uvezena je u Evropu iz Kine, i kasnije u severnu Ameriku. Od njega se pravi (zbog prijatnog mirisa na cimet) skupoceno etersko ulje za kozmetiku i parfeme, čaj, a tinktura i ekstrakt od ove biljke ublažava bolove u zeludcu i stomaku, pomaže kod bolova u plućima, kod bronhitisa. Idjirot je trajnica sa jako razgranatim korenom koji je sa donje strane gusto obrastao korenjem. Iz njegovog prednjeg kraja izbijaju mnogobrojni ravni sabljasti listovi visine do 1 metra. Stabljika je trobridna ili četverobridna i u sredini nosi cvetni klip, čunjastog oblika, žuto zelene boje i dužine 4 do 8 cm. Plodovi su crvene boje. U tlu Srednje Evrope retko sazreva pa se biljka razmnožava vegetativnim putem tj. pomoću korena.
Stanište: Raste uz reke i stajaće vode.
Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljava koren koji se kopa u proleće i jesen posle cvetanja, nakon što je lišće počelo venuti. Koren se ne sme guliti jer više jer na taj način brže gubi vlagu.
Lekovito delovanje: Idjirot pripremljen kao čaj izvrstan je lek protiv groznice, za jačanje želuca i nerava. Koristi se kao lek protiv nadimanja, slabe probave, sluzavosti bubrega, uloga (gihta), lupanja srca, kašlja, upaljenih sluznica, omaglice, podrigivanja, žutice, čireva i kostobolje. Pomešan s drugim lekovitim biljem jača i obnavlja krv, odstranjuje loše sokove iz tela i leči vodenu bolest. Oblozi pripremljeni s prahom od idjirota i jakom rakijom lozovačom koriste se kod lečenja raznih čireva, uloga (gihta) i kostobolja.

IMELA [Viscum album]

Narodni naziv: amelje, veska, visk, vi{}e, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela
Opis biljke: Mali, vrlo razgranat, uvek zelen grm, visok do 1 m, koji kao polu parazit `ivi na raznom belogori~nom i crnogori~nom drve}u. Iz starih narodnih naziva mo`e se zaklju~iti da je ova polu parazitska biljka od davnina smatrana za lekovitu, a nekada su joj prepisivali i ~arobne mo}i. Druidi, keltski sve{tenici, po{tovali su je kao isceljuju}u biljku. Oni bi za vreme sve~anog rituala sekli imelu zlatnim srpom i kasnije koristili kao lek protiv razli~itih bolesti. U starim tekstovima navodi se kao lek protiv epilepsije, a to joj priznaju i kasniji autori. Danas se preporu~uje protiv histericnih napada.Stabljika je zeleno `uta, drvenasta, obla i dihotomski se grana. Listovi su debeli, ko`asti, zeleno `uti, po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Ima odvojene mu{ke i `enske cvetove. Plod je bela, okrugla, so~na, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, a radja od avgusta do novembra.Od po~etka oktobra do kraja decembra beru se i su{e listovi i tanje dr{ke. Slede}i period branja je od marta do aprila. Ovo napominjemo jer u ostalim mesecima biljka nema lekovito sdejstvo. Najbolja je imela sa topole, ali i sa bora ili vo}nih stabla. Plod imele je otrovan dok su dr{ka i list lekoviti.
Lekoviti deo biljke: Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta doma}ina na kome imela `ivi. Tako da i hipotensivna svojstva nisu ista: najja~a su kod imela sa kru{ke, manje sa jabuke, a jo{ manje sa mu{mula.
Lekovito delovanje: Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arterioskleroze, ali je jakog i neujedna~enog fiziolo{kog dejstva. Imela se daje u obliku raznih preparata, sama ili pome{anai sa drugim lekovima slicnog dejstva. Imela pospe{uje rad ~itavog limfnog sistema u organizmu poma`u}i razmenu materija u njemu. Upra`njavanjem kure od imele oboleli od dijabetesa mogu se osloboditi svoje bolesti. Kod poreme}aja hormona takode je vrlo efikasna. Bolesnici s hroni~nim poreme}ajem metabolizma trebalo bi da uzimaju ~aj od imele svakodnevno u toku {est meseci.Deluje preventivno kod skleroze i {loga. Ako osoba to nije u~inila, a do udara ipak dodje, treba prvih {est nedelja posle toga piti po tri {olje na dan, slede}e tri nedelje dve, a poslednje nedelje po jednu {olju na dan, i to pola {olje pre, a pola {olje posle jela. Ako hladan caj usmrcemo u nos, zaustavlja se krvarenje nosa. Imela se smatra najboljim sredstvom za sr~ane tegobe i tegobe u krvotoku. U ovom pogledu pokazala se izvanredno. Ona sadr`i sastojke koji reguli{u krvni pritisak. Kao i glog, imela ni`i krvni pritisak povi{uje, a povi{en sni`ava. Tako se premoreno srce odmara, a prestaju sve nus pojave kod nenormalnog pritiska - valunzi, zujanje u u{ima, vrtoglavica i smetnje sa vidom. Dnevno uzimanje tri solje caja od imele koju smo potopili u hladnu vodu le~i sve bolesti srca, krvotoka i pritiska. Za `ene je imela takode visestruko korisna jer umanjuje menstrualne tegobe,smanjuje izliv krvi naro~ito kod jakog krvarenja, kao i posle porodjaja. Tegobe vezane za klimaks, aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, gu{enje, prolaze od imele.

ISLANDSKI LIŠAJ [cetraria islandica]

Narodni naziv: islandska mahovina, islandska pletika, planinska mahovina, planinski mah, plučnik
Opis biljke: Iako se često naziva mahovinom, islandski lišaj nije mahovina, nego lišaj. Biljka nije raščlanjena na koren, stabIjiku i listove. Sastoji se od uspravne, slične grmu, maslinasto zelene ili smedje stabljike as tamno ružičastim ili belim okrajcima. Stabljika može biti visoka i do 10 cm. Cveta nema. Bere se u proleće i jesen. Pre upotrebe i za vreme pripremanja mora se pažljivo očistiti. U svežem stanju islandski lišaj je krh i lomljiv.
Stanište: Raste u skupinama na suvom tlu, pogotovo u crnogoričnim šumama, na visokim planinama,a mestimično ga ima i u ravnicama.
Lekovito delovanje: Čaj od islandskog lišaja koristi se u lečenju svih nazeba i upala, prsobolje, plućnog katara, grčevitog kašlja i tuberkuloze, jer čisti i jača pluća. Osim toga, čisti i jača probavnu sluznicu želuca, creva, slezinu, jetru, gušteraču, bubrege i mokraćni mehur. Lek je za slabu probavu, neurednu stolicu, proliv, čireve u crevima i želucu, slaba creva, žuticu i šećernu bolest (mada u njemu ima skroba). Čaj od islandskog lišaja preporučuje se rekonvalescentima, slaboj deci i trudnicama. Preporčuje se i zdravim Ijudima za povremeno čišćenje i jačanje sluznice.

IVANJSKO CVECE ILI ZUTA BROCIKA - galium verum.

Drugi nazivi: brocac, brocika, ivan-cvet, ivanova trava, sirište, sirištica.
Opis biljke: ivanjsko cvece je biljka visine 60 do 150 cm. Stabiljka je cetverouglasta s cetiri izrazito ispupcene linije. Stabljika je na clancima odebljala i provijena tvrdirn dlakama. Sest do osarn listova, zajedno s uvrnutim rubovima, poredani su u pršljenu jednom žilom. Cvetovi imaju jaki miris poput meda, a ukus im je kiseo i trpak. . . ,
Stanište: biljka je jako rasprostranjena u našim krajevima, a nalazi se na suvirn staništima, livadama, uz putove . Lekoviti deo biljke: za lek sabire se gornji dio biljke u cvatu. Suši se u hladu i na zracnom mestu.
Lekovito delovanje: drži se da je ivanjsko cvijece ili žuta brocika izvrstan lek za lecenje svih bubrežnih bolesti, cak i onda kada su svi drugi lekovi zakazali. Osim toga, upotrebljava se u suzbijanju svih oštecenja kože - lišajeva, egzema, kožnih necistoca i protiv raka kože. Koristi se u lecenju katara želuca i creva.

IVA TRAVA - DUBČAC